БЛОК ЈОШ НИЈЕ СПРЕМАН ДА ДОЧЕКА НОВЕ ЧЛАНИЦЕ

БРИСЕЛ, 19. СЕПТЕМБРА /СРНА-Ројтерс/ - ЕУ мора радикално да преиспита свој процес доношења одлука и финансирања прије него што може да прихвати додатне земље да се придруже блоку од 27 земаља до 2030. године, наводи се у документу који су наручиле владе Француске и Њемачке.

Осам земаља тренутно има званични статус кандидата за чланство у ЕУ - Турска, Украјина, Молдавија, Албанија, БиХ, Црна Гора, Сјеверна Македонија и Србија - док су двије, Грузија и /самопроглашено/ Косово, потенцијалне земље кандидати. "Из геополитичких разлога, проширење ЕУ је високо на политичком дневном реду, али ЕУ још није спремна да дочека нове чланице, ни институционално ни политички", наводи се у извјештају који је данас представљен министрима ЕУ у Бриселу. У документу, у којем се наводи да не би требало да се посматра као да представља ставове Париза и Берлина, али су га двије земље представиле, каже се да би ЕУ требала да пређе на доношење свих својих одлука квалификованом већином, умјесто да неке области резервише за једногласни договор. "Институције и механизми доношења одлука нису дизајнирани за групу од до 37 земаља и отежавају чак и у случају 27 земаља да ефикасно управља кризама и доноси стратешке одлуке", наводи се у саопштењу. ЕУ захтијева једногласне одлуке о спољној и безбједносној политици, порезима, финансијама ЕУ, неким областима правосуђа, унутрашњих послова и социјалне сигурности и заштите. Овај услов једногласности критиковале су неке владе и експерти као значајно успоравање или чак блокирање развоја ЕУ, јер се све одлуке у овим областима морају свести на најмањи заједнички именитељ. Ипак, промјена би захтијевала измјене и допуне оснивачких уговора ЕУ, што би био дуг и тежак процес и сам по себи би захтијевао једногласност. У документу се, такође, позива на јачање услова да одређена влада мора да поштује владавину права и вриједности ЕУ да би добила новац из Брисела, пошто се блок годинама бори са националистичким и ауторитарним владама у Пољској и Мађарској. У документу се позива ЕУ да промијени своје оснивачке уговоре како би омогућила објаву заједничког дуга ЕУ и скратила свој буџетски циклус на пет година, што је мандат Европске комисије и Парламента, са садашњих седам година. У њему се каже да би буџет ЕУ, који сада износи око један одсто бруто националног дохотка ЕУ годишње, требало повећати како би се могао носити са све већим бројем задатака које ЕУ рјешава као блок, и да би му нови извори прихода требали трајно бити додијељени. На крају, у документу се наводи да би неким земљама у ЕУ требало омогућити да формирају ближу сарадњу од других, формирајући четири нивоа европских интеграција. Најдубља интеграција би била у унутрашњем кругу слично зони евра која користи јединствену валуту и шенгенску зону путовања без пасоша. Други ниво би била сама ЕУ, а још већи круг би чинили придружени чланови који би учествовали на јединственом тржишту роба и услуга ЕУ и придржавали се заједничких принципа ЕУ. Коначно, постојала би Европска политичка заједница, форум који је предложила Француска и који је покренут прошле године, као спољни ниво политичке сарадње без обавезе да буде везана за законе ЕУ, наводи се у саопштењу.