НЕМА СРБА У ВУКОВИНАМА, ШИКТАРИМА И ЦВЈЕТОВИНАМА, НИ ПОДРШКЕ ОДРЖИВОМ ПОВРАТКУ

ЗАВИДОВИЋИ, 21. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Вуковине, Шиктари и Цвјетовине, три српска села у Завидовићима која су прије ратних сукоба бројала више од 60 домаћинстава, данас више не постоје и послије 28 година нема подршке за одрживи повратак након што су протјерани са својих вјековних огњишта 1995. године, рекао је Срни Душко Глигорић, некадашњи мјештанин Вуковина.

Глигорић је навео да је у Вуковинама до 1995. године било тридесетак српских домаћинстава са око 150 становника, а село је имало своју воду и струју, као и гробље на који су сахрањивани Срби из пет села - Вуковине, Шиктари, Цвјетовине, Стакићи и Пантелићи. Он је додао да до данас ниједан мјештанин Вуковина, Цвјетковина и Шиктара није остварио право на повратак и обнову имања и да тај простор више не постоји. "Од 2002. до 2004. године сам предавао захтјев за донацију. Нисам је добио јер у Вуковинама више нема пута, воде ни струје", изјавио је Глигорић. Он је рекао да воде у селу више нема јер су је Бошњаци преусмјерили својим насељима, а ниједна федерална установа није спремна да се струја спроведе из Возуће која је на 1,5 километар удаљености до Вуковина. Глигорић је додао да је у тим околностима био присиљен да мањи објекат сагради на порушеном мајчином имању у Возући. "Било је и ту спорења око струје јер је нису хтјели прикључити око двије до три године. Имао сам и проблем са прикључком воде, дуго нису ни то дозвољавали, али сам и то на крају ријешио", навео је Глигорић. Он је рекао да, упркос притисцима, не жели да прода имање од око 70 дунума површине у Вуковинама с обзиром на то да су у сеоском гробљу сахрањени отац и брат који су погинули током Одбрамбено-отаџбинског рата. "Често су наваљивали да продам, међутим, то себи не могу допустити. Кажу зараста, одговарам да то није њихов проблем! Сијеку шуму и кажу нарашће опет, али неће. Само што се обнови, они је поново сасијеку", навео је Глигорић. Он је указао и на проблем са одржавањем гробља, са крстачама које датирају још од 1800. године и указују на вишевјековно постојање Срба на овом подручју. Пут је блокиран, каже Гликорић, због чега су мјештани морали изградити нови у дужини већој од 500 метара властитим средствима у износу већем од 10.000 КМ јер локална власт у Завидовићима у томе није хтјела учествовати. Глигорић је рекао да се стара о локалном гробљу, да организује акцију кошења и заграђивања, како би се некадашњи мјештани имали гдје окупити током прољећне молитве. Душко Глигорић је као двадесетосмогодишњак заробљен у мјесту Кестени 11. септембра 1995. године, а ослобођен 24. марта 1996. године. Пуком срећом је преживио вишемјесечно заробљеништво и у Кестенима, Бановићима и Тузли, за вријеме којег је пребијан и мучен. За данас је заказана хитна сједница Представничког дома Парлaментaрне скупштине БиХ на којој би посланици требали да разматрају приједлог мјера и активности на побољшању безбједности повратника у БиХ. Група бошњачких посланика затражила је да Представнички дом разматра, како су форумулисали, "учестале нападе на повратнике" на територији Републике Српске и приједлог мјера и активности на побољшању њихове безбједности у цијелој БиХ.