РОЂЕНДАН ДОСТОЈЕВСКОГ У НОВГОРДУ СА ИВАНОМ ЖИГОН И ПРЕДСТАВОМ "ИДИОТ"

ВЕЛИКИ НОВГОРД, 12. НОВЕМБРА /СРНА/ - Поводом рођендана руског писца Фјодора Михаиловича Достојевског у Новгороду се традиционално приказује ревијал представа по романима овог великог књижевника, а ове године та част је прилала Ивани Жигон и представи "Идиот" коју је режирала у националном театру "Максим Горки" у Минску.

У представи "Идиот" учествује око 40 глумаца овог театра, а траје више од три сата и многи је доживљавају као културни феномен. Најмасовнију представу на фестивалу, који није такмичарског карактера, чекала је препуна сала која је глумачки ансамбл испратила овацијама. Млади су најчешћи посјетиоци ове представе у Минску, као што је било и приликом њеног јучерашњег извођења у сали Државне филхармоније у зидинама најстаријег руског Кремља. Већ 27 година, поводом рођендана Достојевског, у Новгороду се приказује ревијал представа по романима великог писца, а овог пута Србија је имала свог представника - Ивану Жигон. Она је јуче посјетила и потомке Достојевског у Санкт Петербургу, а занимљив сусрет имала је и са хором Светог Јована Дамаскина у Владимирској цркви, преко пута музеја Достојевског, у којој се руски писац молио током последње деценије свог живота, преноси портал "Братство". Диригент овог хора Ирина Болдишева је одњеговала је више од хиљаду дјеце која у Петербургу данас пјевају српске духовне и народне пјесме о Космету. Ивана Жигон је своје "Косовске божуре" побратимила са хором Светог Јована Дамаскина још 2007. године. Достојевски је рођен 11, новембра 1821. године. Његова рана дјела надахнута су социјалним трагедијама малих људи, а основне одлике његове литературе су понирање у подсвијест, трагање за коријенима људске трагике, феномен религије и веза човјека и Бога. Његови романи су: "Злочин и казна", "Браћа Карамазови", "Зли дуси", "Младић", "Коцкар", "Идиот", "Двојник", "Неточка Незванова", "Записи из мртвог дома" и "Село Степанчиково и његови житељи". Од приповједака Достојевски је написао: "Бијеле ноћи" и "Ујкин сан", а бавио се и публицистиком - "Пишчев дневник" и "Политички записи". Преминуо је 1881. године у Санкт Петербургу од посљедица крварења узрокованог епилептичним нападом, а сахрањен је на гробљу Tихвин, при Манастиру Александра Невског.