СВЕЧАНО ОБИЉЕЖЕН ДАН САНУ И ДОДИЈЕЉЕНЕ МЕДАЉЕ

БЕОГРАД, 20. НОВЕМБРА /СРНА/ - У Београду је, у присуству предсједника Србије Александра Вучића, свечано обиљежен Дан Српске академије наука и уметности /САНУ/, на којем су додијељене медаље САНУ за 2023. годину из области природних и техничких наука и из области друштвених и хуманистичких наука.

Предсједник САНУ Зоран Кнежевић рекао је на свечаности, којој су присуствовали и патријарх српски Порфирије, министар културе Маја Гојковић и остале јавне личности и гости, да САНУ остаје национална академија, дубоко укоријењена у српски народ и друштво и спремна да пружи сваку могућу научну и стручну помоћ у тражењу одговора на низ проблема са којима се суочава српски народ. Одговарајући на питање да ли су националне академије заправо анахроне институције, Кнежевић је рекао да се САНУ, као уосталом и већина институција ове врсте, може одредити као дом највиших стремљења и специфичног друштвеног положаја, те да се академици могу видјети у двострукој улози - радној и почасној. Кнежевић каже да нема дилеме да у САНУ и међу њеним члановима постоји јасна и пуна свијест о свим изазовима и тешкоћама са којима се Србија и њен народ, али и цијело човјечанство, суочавају у овим изузетно турбулентним временима у којима се убрзано растаче до сада постојећи систем међународних односа, а да се при том не наслућују чак ни обриси неког новог система који би надомјестио овај нестајући. САНУ, каже он, покушава да пружи одговоре на низ проблема који посебно погађају српски народ и средину, као што су питање Косова и Метохије, положај српског народа у сусједним државама, очување духовног и материјалног насљеђа српског народа, питања старења српске популације и демографске будућности Србије, здравља и лијечења становништва Србије, енергетске безбједности, али и изазова које собом носи вјештачка интелигенција, те стварања здраве средине у којој ће одрастати нове генерације. Кнежевић каже да чланови САНУ покушавају да дају научне одговоре на питања од општих људских проблема - климатских промјена, загађења и еколошке перспективе планете, сиромаштва и неједнакости у развоју, положаја и улоге малих држава у свјетском поретку. Он додаје да је САНУ постала узорна, добро организована и функционална установа у жижи културног, научног, умјетничког и, уопште, интелектуалног живота у српској средини, те да је њен ауторитет неупитан, уважава се оно што Академија чини и шта има да каже. Кнежевић је рекао да односе Академије са државом треба упорно и пажљиво његовати и одржавати, путем отвореног и искреног дијалога, односно преко непосредне сарадње у пословима у којима компетенције Академије могу да буду од користи држави и друштву, али уз потребу да Академија буде независна и политички уздржана. Он је поручио да није нимало случајно што је ново руководство САНУ прву посјету уопште у свом мандату учинило управо Академији наука и умјетности Републике Српске, чиме је настављена раније успостављена добра пракса редовних сусрета два руководстава. "Чланови руководства САНУ боравили су у радној посети Црногорској академији наука и умјетности у Подгорици, рекао је Кнежевић, указујући и на сарадњу Академије са другим оваквим институцијама у другим државама. Он је навео да ће САНУ посјетити делегација Словенске академије бауке и умјетности, предсједник Аустријске академије, а САНУ ће у Београду организовати наредну конференцију академија подунавског региона. Кнежевић је рекао да ће предстојећи избори за нове редовне и дописне чланове Српске академије наука и уметности бити одржани наредне године. "Академија постаје све старија смањио се број чланова у више одељења, имамо несразмерно мали број жена у нашем чланству, па постаје јасно да на предстојећим изборима треба имати довољно и мудрости и свести како бисмо ову нашу дугорочно гледано неповољну ситуацију и тренд бар почели да поправљамо“, додао је он. Добитник Медаље САНУ у области природних и техничких наука академик Владимир С. Костић, бивши предсједник САНУ, за научна достигнућа из неурологије, а у области друштвених и хуманистичких наука добитник је истраживач средњовјековног периода српског и хришћанског насљеђа и старе српске умјетности на Косову и Метохији, историчар умјетности академик Гојко Суботић. Суботић је рођен у Босанској Градишци, а завршио школовање у Београду.