ЖАРКО ЛАУШЕВИЋ БИО ЈЕДИНСТВЕН, КАО И ЊЕГОВ ТАЛЕНАТ

БЕОГРАД, 20. НОВЕМБРА /СРНА/ - У Југословенском драмском позоришту уз аплауз и сузе одржана је комеморација поводом смрти прослављеног глумца Жарка Лаушевића, у присуству чланова породице, колега глумаца и пријатеља, личности политичког и културног и јавног живота, те поштовалаца Лаушевићевог лика и дјела.

Комеморација у матичном позоришту глумца почела је минутом ћутања, окупљенима су приказани инсерти из филмова и којима је Лаушевић глумио, а његове колеге су одржале потресне говоре. На комеморацији је приказан и инсерт из филма "Руски конзул", у коме је Лаушевић остварио посљедњу улогу, а чија је премијера планирана за наредну годину. Прва се обратила управник Југословенског драмског позоришта Тамара Вучковић Манојловић, која је истакла да је живот Лаушевића био јединствен, баш као и његов таленат. "Први пут је заиграо 1981. у представи `Раскршће`. Остварио је улоге у бројним представама од 1982. до 1994. године. Обележио је тај период и историју Југословенског драмског позоришта. Одиграо је више од 30 улога у позоришту. Данас се опраштамо од нашег пријатеља, друга, колеге, глумца. Од нашег Жарка Лаушевића", додала је она. Глумац Петар Божовић присјетио се како је упознао Лаушевића 1978. године, када је положио пријемни испит. "Прође неколико година, седимо у кафани и пијемо. Каже он мени `знаш да је мене и дан данас срамота што ти нисам донио чашу воде кад сам положио пријемни`. Ја се тога ни не сјећам. Ћутимо, а он ми каже - оли да ти сад донесем чашу воде? Коју бре воду? Ено најбољи виски да ми донесеш. Одлете нам Жаре", додао је Божовић, скинуо шешир и поклонио се Лаушевићеој слици и затим попио чашу воде. Редитељка Вида Огњеновић је рекла да је Жарко Лаушевић дошао међу нас из неког свог митског свијета и са много умјетничких дарова, да је радио немогуће, јер је и сам био изнад могућег. "Успео је да остане уметник, осетљив, проницљив и мудар, а чист и нежан као дете. Сурова је неправда што је прекинут у замаху. Обележавали смо црвеним кругова датуме његових долазака", рекла је Огњеновићева, наводећи да је Лаушевић наслутио близину свог одласка и убиједио љекаре да га пусте да дође на премијеру филма и поклони се својој публици. Дугогодишњи пријатељ глумац Мима Караџић подсјетио је како су се као дјеца он и Жарко играли "позоришта", а послије обраћања глумице Светлане Бојковић емитовани су инсерти из серије "Калкански кругови", у којој је Лаушевић остварио једну од посљедњих улога у каријери. Бојковићева је, обраћањем путем видео-бима, рекла да се први велики бљесак Жарковог раскошног дара догодио на самом почетку када је ступио на сцену и да је било јасно да је рођен велики глумац. "Сви смо му се дивили и волели га. Онда је дошла опака болест која га је однела. Шта рећи? Драги Жарко, дубоко смо погођени твојим одласком. Имамо сазнање о твом искупљењу. Испраћамо те са тугом и великом љубављу за тебе", рекла је она. Глумац Ирфан Менсур је нагласио да ће му недостајати разговори са Лаушевићем, док је Жарко био у Њујорку, слао му снимке те метрополе , књиге, препоруке шта да чита. "Недостајеће ми наше шетње. Он упали камеру на свом телефону па шетамо по Њујорку, а онда ја упалим камеру после неколико дана па шетамо Београдом, а он ми каже - лакше мало да уживам. Драги моји, оде Жарко, али ја не пристајем на то јер није фер. Ја не пристајем на то", рекао је Менсур. Глумац Воја Брајовић нагласио је да је Лаушевић имао оно што чини да публика устане и аплаудира, те указао на његову античку трагедију. Глумац Светозар Цветковић испричао је и анегдоту са снимања филма, кад је Жарко угледао сцену на једном гробу, која га је запрепастила. "Рекао ми је - `овај датум на плочи је исти дан кад сам ја убио два младића. А отац младића се зове исто`. Ћутали смо и отишли за Требиње`", испричао је Цветковић. Милан Марић, који је глумио у серији "Пад", насталој по мотивима књиге Жарка Лаушевића, рекао је да "смрт боли, али је банална и на крају увијек побиједи живот", те да је он код Лаушевића највише цијенио живот. Током дана, у 14.00 часова предвиђена је кремација и испраћај на Новом гробљу у Београду. Лаушевић је преминуо 15. новембра у 64. години усљед тешке болести.