САБОРНА ЦРКВА ДУЖЕ ОД ДВА ВИЈЕКА СВЈЕДОК ВАЖНИХ ИСТОРИЈСКИХ ДОГАЂАЈА

БЕОГРАД, 20. НОВЕМБРА /СРНА/ - Његова светост патријарх српски Порфирије изјавио је вечерас на промоцији монографије "Ризница Саборне цркве у Београду", коју прати изложба сакралних предмета ове светиње, да је ова црква дуже од два вијека свједок значајнијих историјских догађаја.

Патријарх Порфирије навео је да је Српска православна црква /СПЦ/, дајући благослов за писање монографије, била вођена жељом да она покаже шта је значило и шта значи ово најважније средиште богослужбеног живота архиепископије београдско-карловачке и престоног града. "Она је, између осталог, показала да Саборна црква и простор у којем се налази представљају уједно и ризницу пребогату духовним, културним наслеђем нашег народа. Дуже од два века Саборна црква је сведок многих значајних историјских догађаја, крунисања владара, погреба истакнутих личности, а оно што је за нашу свету цркву најважније - многобројних хиротонија епископа и устоличења поглавара СПЦ", рекао је патријарх српски на промоцији монографије у Саборној цркви. Он је навео да су предмети који су изнесени из црквене ризнице свједоци вјере, љубави и прегалаштва предака. "Саборна црква је у свом дугом историјском трајању ујединила велики број људи из целог нашег друштва у жељи да у славу Божију што лепше украсимо ово свето место. Због тога са правом носи назив Саборни храм јер је пример истинске саборности, улагали су сви", рекао је патријарх Порфирије и честитао свештенству и народу навечерје славе храма - Светог арханђела Михаила. Министар културе Србије Маја Гојковић изјавила је да ће монографија бити од велике користи онима који изучавају историју СПЦ и историју овог храма и ојачати свијест колико су култура и духовност једно. "Ова црква је нераскидивим нитима везана за историју нашег народа и државе. Истовремено је један од симбола српске државности и грађанског духа Београда 19. века", рекла је Гојковићева и навела да су у њој крунисане, вјенчаване и почивају неке од најзначајнијих личности српске историје. Она је додала да се у њеној ризници чувају драгоцјени предмети који конкретно свједоче о историјском путу СПЦ, народа и државе. Један од аутора монографије, ђакон Будимир Кокотовић говорио је о историјату ове богомоље, оцијенивши да Саборни храм представља један од најзначајнијих храмова и да има посебну улогу у животу СПЦ. "Након уједињења СПЦ 1920. године под сводовима овог храма изабран је и устоличен први поглавар обновљене српске патријаршије патријарх Димитрије, у овом храму устоличени су и сви потоњи српски патријарси - Варнава, Гаврило, Викентије, Герман, Павле, Иринеј, као и Његова светост патријарх српски Порфирије", указао је Кокотовић. Он је навео да су у Саборном храму хиротонисани неки од најважнијих српских епископа, међу којима и Свети Николај Велимировић, те да се у њему налазе мошти бројних светитеља, укључивши мошти Светог цара Уроша, Светог великомученика кнеза Лазара, Светог деспота Стефана Штиљановића. Један од аутора књиге Игор Борозан рекао је да је Саборни храм, у вријеме када је обновљен и освештан, за Београд био оно што је Храм Светог Саве данас. Он је навео да су у изградњи храма учествовали водећи државни и црквени прваци и умјетници. "Све је повезано у један систем, у јединство. Без културе и без уметности не би било ни овог храма и то су наши претходници знали", рекао је Борозан. Монографија "Ризница Саборне цркве у Београду" објављена је у издању Музеја Српске православне цркве и друга је књига у едицији "Ризнице Српске православне цркве". Аутори текстова у монографији су професори Вук Даутовић и Игор Борозан, те ђакон Будимир Кокотовић. Саборна црква је током своје историје неријетко била центар многобројних свечаних догађаја попут вјенчања кнеза Милана Обреновића и кнегиње Наталије, краља Александра Обреновића и краљице Драге 1900. године. У њој је крунисан краљ Петар Први Карађорђевић 1904. године, устоличени српски патријарси, служена опијела и погреби чланова владарских породица и поглавара СПЦ. Саборни храм је и мјесто у коме се налазе посмртни остаци српских кнежева Милоша и Михаила Обреновића, митрополита српских Михаила, Инокентија, Антима, патријараха српских Гаврила и Викентија, те народних учитеља и великана српске просвјете и културе Доситеја Обрадовића и Вука Караџића.