ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 17/06/2014

КАД РИЈЕЧИ СТРИЈЕЉАЈУ

 

На шта би Сарајево личило и какву би историју имало да су након 1945. године на градским дестинацијама постављени натписи у којима се каже да су на том мјесту "хрватски злочинци" или "муслимаски злочинци" или "хрватско-муслимански" злочинци убили толико и толико Срба?

 

Пише: Ненад ТАДИЋ

БИЈЕЉИНА, 17. ЈУНА /СРНА/ - Убијају идеологије, мржње, предрасуде, а за неки будући рат могле би бити одговорне и ријечи – довољно је прошетати кроз некадашње мултиетничко Сарајево и прочитати натписе у којима су Срби прозвани за сваки злочин или погибију Сарајлија у сукобима деведесетих година прошлог вијека.

Изрази: "српски злочинци", "српски фашисти" или "српске убице" доминирају на десетинама сарајевских дестинација, стављајући знак једнакости између народа и некога ко је починио одређени злочин или је за њега осумњичен.

Ако се као разумљива и људска прихвати жеља да се обиљежи нечије стратиште, потпуно је излишно, а у БиХ са свим њеним проблемима и размирицама и отворено хушкачки мотивисано изједначавање народа и злочинаца.

Шта би се десило и како би уопште изгледао тај град да су се након стварања прве Југославије, као знак сјећања на погром српског становништа у Сарајеву 1914. године, појавили слични натписи са оптужбама на рачун комшијских народа /многи су учествовали у паљењу српских радњи и кућа, те линчу људи/?

То је било вријеме када су Срби као побједнички народ, који је страдао у Првом свјестком рату, имали могућност да искористе ту "привилегију" и да буду веома ригидни у том погледу.

Или, на шта би Сарајево личило и какву би историју имало да су након 1945. године на градским дестинацијама постављени натписи у којима се каже да су на том мјесту "хрватски злочинци" или "муслимаски злочинци" или "хрватско-муслимански" злочинци убили толико и толико Срба?

Јер, Срби су у усташкој НДХ били на свакодневној мети како усташке власти тако и немалог броја непријатељски настројених припадника муслиманског народа /било у саставу усташких сатнија било у саставу Ханџар дивизије/...

Умјесто тога жртве су једноставно називане "родољубима" или "невиним страдалницима" које су побиле "окупаторске" или "квислиншке јединице", или "усташе" итд. без помињања националне припадности било жртве било убица.

Тај дио историје и великог страдања остао је замагљен, а историја је довољно "нашминкана" да су сви били жртве и побједници. Данас је јасно да је лаж трасирала пут у понављање историје и у разне освете и контраосвете.

Инсистирање бошњачких власти у Сарајеву на проглашавању Срба за агресоре и злочинце темељи се на жељи да се будућност трасира као једнонационална улица, која ће са новим језиком /босанским/ и новом историјом /херој Фердинанд - злочинац Принцип/ чинити "свето тројство" нове Босне и новог Сарајева.

"На овом мјесту су српски злочинци у ноћи 25/26. 8. 1992. године запалили националну и универзитетку библиотеку БиХ... Не заборавите, памтите и опомињите!"- један је од десетина сличних натписа, овај пут на спорној табли на улазу у сарајевску Вијећницу.

Објашњење да злочинци имају нацију – јесте тачно, али ако бисмо се држали тог принципа и ако би сарајевске власти прихватиле чињеницу да историја не почиње прије 20 година, па тај вокабулар примијенили на све злочине, како би у Сарајеву изгледао један једини дан и како би се понашали и живјели његови становници?

Велики пјесник Бранко Миљковић написао је чувени стих: "Уби ме прејака реч". А у БиХ и Сарајеву ријеч никад није само метафора - већ муниција великог калибра.