ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Друштво

ПРОМОВИСАН ЈЕЗИЧКИ ПРИРУЧНИК "ЈЕЗИКОФИЛ"

 

БИЈЕЉИНА, 9. ЈУНА /СРНА/ - На Педагошком факултету у Бијељини данас је промовисан сајт "Језикофил" који се на популаран начин бави језичким недоумицама у вези са ријечима, фразама, изразима, које намеће актуелни тренутак свеопштег присуства интернета у свим сегментима живота.

 


Сајт третира новине које нису још нашле мјесто у граматикама и језичким приручницима.

Промовисана је и књига текстова о језичким недоумицама објављених на "Језикофилу".

Један од аутора ове књиге Слободан Новокмет каже да је приручник настао на основу сајта који постоји већ четири године у оквиру акције "Негујмо српски језик", чији је циљ промовисање језичке културе.

Приручник је подијељен у неколико рубрика у којима се рјешавају, каже Новокмет, језичке недоумице наших читалаца, а третирају се и проблеми српског језика од граматике, дакле од норме језика у различитим сегментима -морфологија, фонетика, синтакса до језичке етимологије, односно поријекла ријечи како старих тако и нових.

"У овом приручнику доносимо и различите лекторске препоруке за новинаре, наставнике, уреднике, а све да бисмо били од помоћи свима који се професионално баве језиком", рекао је Срни Новокмет, професор српског језика који ради на Институту за српски језик у Београду.

Сваки читалац и корисник нашег сајта има могућност, додао је Новокмет, да контактира сајт када је ријеч о некој језичкој недоумици, а неке од тих недоумица унесене су и у ову књигу.

"Овдје се, заправо, може наћи и пресјек интересовања наших читалаца и онога о чему се они двоуме", каже он.

Коментаришући питање родне равноправности у језику, која се све чешће намеће путем медија или која је све више присутна, Новокмет је рекао да српски језик прати оно што се дешава у друштву, те наглашава да понекад не треба журити и уносити називе у женском роду посебно не тамо гдје је јасно да у свакодневном говору још није заживјело да би било прихватљиво са становишта стандарног језика.

"Ако у једном друштву не иде све како треба онда ни у језику неће бити сјајно. То се одражава и на наставни процес, јер језик трпи утицај модернизације, односно времена, утицај различитих других језика, прије свега енглеског", истакао је он.

Према Новокметовим ријечима, то се одражава у његовој свакодневној употреби, у медијима односно тамо гдје је, на примјер, енглески језик доминантнији - науци, техници...али и у наставном програму гдје се од српског језика узима фонд часова науштрб страних језика.

Он наглашава да криза, када је о језику ријеч, постоји на свим нивоима од школског система, односно програма па до медија гдје се најчешће и долази у додир са језиком.

"Интересовање наших читалаца показује да постоји генерално интересовање за језичку културу, али показује и то да постоји извјестан дисконтинуитет у језику од школског до касније факултетског образовања гдје често на различитим смеровима и факултетима не постоји српски језик као обавезни предмет, иако су то људи предодређени да се баве друштвено-хуманистичким наукама", каже Новокмет.

Он додаје да постоји перцепција како је језичка култура на ниском нивоу, а за то, наглашава, огромну одговорност имају медији.

"Често су медији главни и узрок и кривац овоме, јер форсирају неки језик који није књижевни, него је више колоквијални, разговорни, жаргонизовани. Није ријеч само о писаним медијима него и осталим у чијим се емисијама развија неки фамилијарни однос, а све је мање професионалне, стандардне употребе језика, што се `спушта` и до обичног човјека, који то прихвата, посебно млади", упозорава Новокмет.

Новокмет је указао на утицај друштвених мрежа на употребу стандарног језика, које није могуће, каже, спријечити те би са тим проблемима требало да се носи школство као ударна полуга сваког друштва, али и медији, заједно са школством.

Књига "Језикофил" објављена је прошле године у оквиру акције "Негујмо српски језик", а подржали су је Секретаријат за културу града Београд, Градска библиотека и Филолошки факултет у Београду.

Издавач публикације је Издавачка кућа "Клет" из Београда, а урадили су је професори српског језика са Института у Београду Светлана Слијепчевић, Слободан Новокмет и Марина Николић.