ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан11/08/2017

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 13. АВГУСТА /СРНА/ - Данас је недјеља, 13. август, 225. дан 2017. До краја године има 140 дана.

 


1521. - Сломивши отпор Астека, шпански освајач Ернан Кортес заузео и разорио Теночтитлан /Мексико Сити/.

1624. - Француски краљ Луј Шеснаести за првог министра /шеф владе/ поставио кардинала Армана Жана ди Плесија Ришељеа.

1792. - Француски револуционари ухапсили чланове краљевске породице, три дана послије укидања монархије и збацивања краља Луја Шеснаестог.

1806. - У боју на узвишици Мишар код Шапца готово десетоструко малобројнији Срби у Првом српском устанку до ногу потукли Турке. Настојећи да угуши устанак, Порта је упутила војску из Босне коју је предводио Сулејман-паша Скопљак. Устанички вођа Ђорђе Петровић - Карађорђе је Турке дочекао на Мишару, гдје је изградио шанац, а коњица је остала у шуми да удари у бок и позадину непријатеља. Први турски напад је одбијен, а затим су ступили у дејство коњица и ушанчени устаници. Турци су се уз велике губитке панично повукли, при чему су се многи подавили у Сави, покушавајући да се пребаце у Срем.

1826. - Умро француски љекар Рене Теофил Јасинт Ленак, који је 1819. изумио стетоскоп.

1863. - Умро француски сликар Ежен Делакроа, главни представник романтизма. Илустровао је "Фауста" Јохана Волфганга Гетеа и написао "Дневник" у коме је изложио запажања о умјетности. Дјела: "Дантеова барка", Улазак крсташа у Цариград", "На барикадама 28. јула 1830.", "Покољ на Хиосу", "Смрт Сарданапала".

1868. - У Перуу и Еквадору отпочела серија земљотреса, у којима је погинуло око 25.000 људи.

1871. - Рођен њемачки револуционар Карл Либкнехт, један од оснивача и вођа Комунистичке партије Њемачке. У Рајхстаг /парламент/ је изабран 1912. и уочи и током Првог свјетског рата је иступао против њемачког и међународног империјализма и једини је међу посланицима гласао против ратних кредита. Био је међу оснивачима "Савеза Спартака" из којег је у децембру 1918. настала КП Њемачке. Био је један од вођа Новембарске револуције у Њемачкој 1918. године, али је послије гушења револуције ухапшен и половином јануара 1919. звјерски убијен заједно са Розом Луксембург.

1888. - Рођен шкотски проналазач Џон Логи Берд, пионир телевизије, који је 1923. извео први пренос ТВ слике као црно-бијеле силуете, а 1925. као слике са полутоновима. Конструисао је 1927. први уређај за ноћно осматрање помоћу инфрацрвених зрака, 1928. извео први прекоокеански ТВ пренос између Лондона и Хортсдејла у САД.

1899. - Рођен енглески филмски режисер Алфред Џозеф Хичкок, који се прославио филмовима криминалистичког жанра и страве у којима је са својеврсним хумором сликао грађанско друштво. Био је мајстор филмске монтаже, напетости и амбијента. Филмови: "Човјек који је сувише знао", "Ребека", "Птице", "Психо", "39 степеница", "Тајни агент", "Озлоглашена", "Случај Парадин", "Конопац", "Прозор у дворишту", "Позови М ради убиства", "Невоље са Харијем", "Марни", "Топаз", "Породична завјера", "Френезија", "Вртоглавица", "Сјевер-сјеверозапад".

1910. - Умрла енглеска медицинска сестра Флоренс Најтингел, утемељивач професије медицинских сестара, чији се рођендан - 12. мај - обиљежава као међународни Дан медицинских сестара. У Кримском рату половином 19. вијека је организовала болнице при британском експедицијском корпусу и знатно је реформисала санитетску службу и његу рањеника и болесника. Захваљујући томе, смртност у британским пољским болницама је са 40 смањена на два одсто. Отворила је прву школу за медицинске сестре, а њене ученице су послије Првог свјетског рата - у којем су лијечиле српске војнике - помогле оснивање такве школе у Београду, из које је прва генерација медицинских сестара изашла 1924.

1912. - Умро француски композитор Жил Емил Фредерик Масне, професор Конзерваторијума у Паризу, чија сентиментална дјела изражавају француску грађанску романтику. Компоновао је више од 20 опера, углавном са лирском тематиком. Дјела: опере "Манон", "Вертер", "Дон Кихот", "Таис", балетска музика, ораторијуми, кантате, соло пјесме.

1913. - Рођен израелски државник Менахем Бегин, први премијер Израела који је потписао уговор са неком арапском земљом. Послије разговора у Кемп Дејвиду с египатским предсједником Анваром ел Садатом и предсједником САД Џимијем Картером, 1977. у Вашингтону је потписао мировни уговор с Египтом. У тек основаној држави Израел 1948. је оформио покрет "Херут" /слобода/, од којег је настала партија "Ликуд" /јединство/. У владу је ушао 1967., а премијер је био од 1977. до 1983., кад је поднио оставку. Са Садатом је 1978. подијелио Нобелову награду за мир. Важио је за "човјека најтврђе линије са визијом за компромис". Дјела: "Побуна", "Лична сјећања команданта Иргун Цеваи Леумија", "Бијеле ноћи", "У подземљу".

1913. - Рођен кипарски архиеписког Макариос Трећи, вођа покрета за независност Кипра од Велике Британије и први предсједник те медитеранске земље од 1960. до смрти 1977. Био је и један од истакнутих лидера покрета несврстаних земаља.

1914. - Француска у Првом свјетском рату објавила рат Аустро-Угарској.

1923. - Мустафа Кемал, познат као Кемал Ататурк, постао први предсједник Турске. Током владавине до смрти 1938. радикалним реформама је из коријена измијенио лик земље: прокламовао је једнакост свих грађана, спровео аграрну реформу, укинуо калифат, донио савремене законе, реформисао језик и правопис, женама дао слободу и забранио ношење феса.

1927. - Рођен кубански револуционар и државник Фидел Рус Кастро, под чијим је вођством на Куби свргнута диктатура Фулхенсија Батисте и изведена социјалистичка револуција. У првом покушају да збаци Батисту није успио: герилски напад 26. јула 1953. на касарну Монкада у Сантјаго де Куба пропао је уз знатне губитке. Тада је ухапшен и осуђен на 15 година робије, али је помилован 1955. Убрзо по изласку са робије основао је "Покрет 26. јула" и емигрирао у Мексико, гдје је организовао присталице за нови покушај преврата. У децембру 1956. се искрцао на Кубу и организовао устанике на планини Сијера Маестре, одакле је организовао оружане акције устаника који су почели да делују широм земље. Батиста је у безнадежној ситуацији побјегао са Кубе, а Кастро је у главни град Хавану као побједник ушао 1. јануара 1959. У фебруару 1959. је постао премијер, 1965. шеф Комунистичке партије Кубе, 1976. и врховни командант кубанских оружаних снага.

1942. - У ноћном јуришу на усташко утврђење на Купресу, у Другом свјетском рату, погинуо српски револуционар Симо - Симела Шолаја, командант партизанског Крајишког батаљона "Искра". По избијању устанка 1941. постао је некрунисани сељачки вођа у свом крају, изузетно омиљен због правичности, поштења и невјероватне храбрости и народ га је доживљавао као заштитника, посебно од усташких покоља. Посмртно је проглашен народним херојем.

1946. - Умро енглески писац Херберт Џорџ Велс, родоначелник научно-фантастичне литературе, аутор многих популарно-научних, историјских, социјалних и фантастичних романа и приповиједака. Дјела: "Рат свјетова", "Временска машина", "Историја свијета", "Острво доктора Мороа", "Храна богова", "Невидљиви човјек", "Нови Макијавели", "Тоно Банги", "Човјечанство", "Нови свијет", "Наука о животу", "Кипс".

1961. - Граница између Источног и Западног Берлина код Бранденбуршке капије је затворена, што је била најава подизања Берлинског зида.

1964. - У Великој Британији извршене посљедње смртне казне вјешањем над двојицом затворенка у Ливерпулу и Манчестеру осуђеним на смрт због убиства.

1993. - Испод шестоспратног хотела у Тајланду, који се изненада срушио, смрт нашло више од 120 људи.

1996. - Подаци добијени са америчке васионске сонеде "Галилеј" указали да на једном од Јупитерових мјесеца вјероватно има воде, што је повећало могућност постојања примитивних облика живота.

1998. - Швајцарске банке и јеврејске групе постигле споразум којим је предвиђена сума од милијарду и 250 милиона долара компензације за жртве холокауста у Другом свјетском рату.

2003. - Албански терористи у селу Гораждевац, код Пећи, убили двоје, а ранили четворо српске дјеце док су се купала у ријеци Бистрици. Услиједили протести Срба, блокаде саобраћајница. Овај злочин осудили ЕУ, САД, УНМИК. Савјет безбједности на ванредној сједници 18. августа оквалификовао овај напад као терористички акт.

2004. - Најмање 115 људи је погинуло, а више од 1800 је повријеђено у једном од најјачих тајфуна који је захватио југоисток Кине током неколико посљедњих година.