ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан12/09/2017

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 14. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Данас је четвртак, 14. септембар, 257. дан 2017. До краја године има 108 дана.

 

1219. - Проглашена аутокефалност Српске православне цркве, коју је код ромејског цара Теодора Првог Ласкариса и никејског патријарха Манојла Првог Харитопула издејствовао Сава Немањић, потом први српски архиепископ са сједиштем у манастиру Жича. Цар Стефан Душан Немањић је 1346. уздигао српску цркву на ранг патријаршије.

1262. - Снаге кастиљанског краља Алфонса Десетог Ученог заузеле су луку Кадис на обали Атлантског океана, окончавши петовјековну маварску окупацију града.

1321. - Умро италијански писац, филозоф и политички мислилац Алегијери Дуранте, познат као Данте Алигијери, највећи италијански пјесник, који је синтетизовао италијанску културу 12. и 13. вијека. Изучавао је језике, право и филозофију, а бавио се и политиком, због чега је 1302. доживотно протјеран из родне Фиренце. У њу је одбио да се врати кад је 1316. помилован, па је умро у изгнанству у Равени. У дјелу "Божанствена комедија", најузвишенијем спјеву о људској трагедији и наговјештају свијета ренесансе, на више мјеста је поменуо Србе и српског краља Стефана Милутина Немањића. Остала дјела: аутобиографија "Нови живот", у којој је описао велику љубав према Беатричи, "О народном говору", филозофски спис "Гозба".

1523. - Умро папа Адријан Шести, једини Холанђанин поглавар Римокатоличке цркве у њеној историји. Његов понтификат трајао је непуне двије године, па није успио да оствари замисао о уједињењу европских земаља у рату против Отоманског царства.

1547. - Рођен холандски државник Јохан фан Олденбарневелт, отац модерне холандске државе. Заједно с Вилемом Првим "Ћутљивим" од Оранжа, владаром новостворене протестантске републике Уједињених Провинција Низоземске, предводио је крајем 16. вијека побуну против окупатора Шпанаца који су силом натурали римокатолицизам. Одлучујуће је допринио економском процвату Холандије, њеној трговинској експанзији и оснивању Холандске источноиндијске компаније, али је његов умјерени протестантизам толико засметао Вилемовом сину принцу Морису од Насауа да га је ухапсио под оптужбом за религиозну субверзију и 1619. погубио, што историчари сматрају најтамнијом мрљом ране холандске историје.

1752. - Велика Британија и њене колоније прихватиле Грегоријански календар.

1812. - Француски цар Наполеон Први Бонапарта ушао у Москву, коју су Руси у повлачењу запалили, спријечивши зимовање и снабдијевање његових трупа.

1829. - Послије пораза у рату који је 1828. започела против Русије Турска је у Адријанопољу потписала мировни уговор којим је Русији препустила делту Дунава и кавкаску црноморску обалу. На основу Једренског мира 1830. је Србија добила хатишериф о самоуправи, а Грчка независност.

1851. - Умро амерички писац Џејмс Фенимор Купер, зачетник историјског романа у америчкој литератури. Изградио је тип пионира на индијанској граници, часног, усамљеног али оданог хероја - праузора многих јунака у америчкој књижевности и у филмовима о Дивљем западу. Утицао је и на многе европске писце пустоловних романа. Дјела: романи "Шпијун", "Пилот", "Браво", "Индијанци", циклус романа "Приче о Кожној Чарапи".

1852. - Рођен српски писац Симо Матавуљ, члан Српске краљевске академије, један од најистакнутијих представника српског реализма. Писао је богатим и сочним језиком приповијетке из црногорског, далматинског и београдског живота, романе и драме. У дјелима из завичајног приморског живота исказао је велики дар посматрања, живописног сликања средине и људи, с потресним свједочанствима патњи православних Срба у Загори и Далмацији и њиховом опирању агресивним настојањима римокатоличке цркве да им наметне туђу вјеру. Преводио је француске писце Анрија Ренеа Албера Ги де Мопасана, Емила Золу, Жана Батиста Поклена Молијера. Дјела: романи "Бакоња фра Брне", "Ускок", збирке приповиједака "Из приморског живота", "С мора и планине", "Београдске приче".

1852. - Умро енглески војсковођа и државник фелдмаршал Артур Велзли Велингтон, који се прославио ратовима против француског цара Наполеона Првог Бонапарте. Кад се Наполеон 1815. вратио на власт, постао је врховни савезнички командант и поразио га 18. јуна 1815. код Ватерлоа. Као премијер од 1828. до 1830. опирао се изборној реформи.

1886. - Рођен чешки дипломата Јан Гариг Масарик, шеф чехословачке дипломатије од 1940, потом од 1945. до 1948, син првог предсједника Чехословачке Томаша Масарика. У марту 1948. је извршио самоубиство - како је званично саопштено. Мотиви тог чина предратног амбасадора Чехословачке у САД и Великој Британији нису расвијетљени, али се знало да није био наклоњен комунистичком режиму који је преузимао власт.

1911. - Руски премијер Петар Аркадијевич Столипин смртно је рањен у атентату у позоришту у Кијеву и умро је четири дана касније. Као шеф владе од 1906. економским реформама је препородио руску привреду и истовремено веома оштрим методама сузбијао бољшевике.

1914. - Генерал Ерих фон Фалкенхајн је у Првом свјетском рату замијенио генерала Хелмута вон Молткеа на мјесту начелника штаба њемачке Врховне команде.

1927. - У аутомобилској несрећи погинула америчка играчица Исидора Данкан, једна од најзначајнијих балерина 20. вијека, зачетник модерног балетског правца у којем слободно обликован играчки покрет изражава емоције. Написала је више чланака и расправа о балету и аутобиографију "Мој живот".

1937. - Умро чешки државник и филозоф Томаш Гариг Масарик, први предсједник Чехословачке од 1918. до 1935. и професор Прашког универзитета. Од 1907. се као посланик у парламенту Аустро-Угарске борио против режима Хабсбуршке монархије. Противио се агресивној аустругарској политици на Балкану и анексији Босне и Херцеговине и знатно утицао на југословенску националистичку омладину пред Први свјетски рат. Дјела: "Социјално питање - филозофске и социолошке основе марксизма", "Самоубиство као социјална масовна појава модерне цивилизације", "Принципи морала Дејвида Хјума", "Основе конкретне логике", "Идеали хуманитета", "Најновија филозофија религије".

1939. - Хеликоптер "ВС-300" руског конструктора Игора Ивановича Сикорског, који је емигрирао у САД, извео је први успјешан хеликоптерски лет у историји ваздухопловства.

1959. - Совјетска "Луна 2" постала је први васионски брод који се спустио на Мјесец.

1960. - У Багдаду окончан састанак представника земаља произвођача нафте на којем је донесена одлука о оснивању Организације земаља извозника нафте.

1982. - Дан послије аутомобилске несреће умрла је принцеза Грејс од Монака - бивша америчка филмска глумица Грејс Кели. Филмови: "Тачно у подне", "Провинцијалка" /награда "Оскар"/, "Позови М ради убиства", "Високо друштво", "Дворишни прозор".

1982. - Од експлозије бомбе, коју су у сjедиште хришћанске партије Фаланге подметнули исламски терористи, погинуо је предсjедник Либана Бешир Џемаил и још 20 људи.

1995. - Руски предсједник Борис Николајевич Јељцин одбио да потпише законе Државне думе којима би се Русија одрекла примјене санкција против Југославије и увела их против Хрватске.

1996. - Камбоџански краљ Нородом Сиханук објавио формални опрост једном од вођа маоистичке организације Црвених Кмера Јенгу Сарију због његове улоге у периоду "поља смрти", када је током владавине те злочиначке љевичаске организације од априла 1975. до децембра 1978. у Камбоџи убијено између милион и два милиона људи.

1997. - У судару америчког и њемачког војног авиона изнад Атлантског океана близу обале Намибије погинуло је свих 33 људи у двије летјелице.

1997. - У пожару у рафинерији нафте у Висакапатаму на југу Индије погинуло је најмање 56 људи, а истог дана је у централном дијелу те земље погинуо 81 путник кад се пет вагона експресног воза сурвало с моста у ријеку.

1999. - Шиптарски лидери, на челу са Хашимом Тачијем, усвојили у Вашингтону декларацију за отцјепљење од СРЈ, утврдивши да је основни принцип који ће они слиједити - "самопредјељење путем референдума". Састанком је предсједавала амерички државни секретар Медлин Олбрајт.

1999. - Посмртни остаци посљедњег босанског краља Стјепана Томашевића враћени из Сплита у Јајце, у обновљени самостан Светог Луке.

2001. - Амерички Сенат овластио америчког предсједника Џорџа Буша да употријеби сва потребна средства, укључујући и силу, против одговорних за терористичке нападе на САД.

2003. - У Саборној цркви у Сарајеву на трон митрополита дабробосанских устоличен је митрополит дабробосански господин Николај, послије 30 година митрополијске службе.

2004. - Посланици Европског парламента, на приједлог Европског савјета, изгласали одлуку о замрзавању укупне имовине и контроли финансијских операција хашких оптуженика Радована Караџића, Ратка Младића и Анте Готовине.

2007. - Земље чланице Процеса за сарадњу у југоисточној Европи /СЕЕЦП/ одлучиле да сједиште Савјета за регионалну сарадњу буде у Сарајеву.

2008. - Свих 88 путника и чланова посаде погинуло када се срушио авион руске компаније "Аерофлот" у региону Урала.

2009. - Холивудски глумац Патрик Свејзи познат по улогама у филмовима "Прљави плес" и "Дух", преминуо је у 57. години.