ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 13/09/2017

ШАМЧАНИН У НАУЧНОМ ВРТЛОГУ НЕЗАБИЉЕЖЕНИХ БРЗИНА

 

Група физичара са универзитета у Израелу, Белгији, САД и Украјини је крајем јула у здруженој акцији објавила рад који је привукао велику медијску пажњу на глобалном нивоу. У овом истраживачком раду једну од важнијих улога имао је и држављанин Републике Српске, студент докторских студија Жељко Јелић

 


Приредила: Дуња ПАШАЛИЋ

ЛИЈЕЖ/АНТВЕРПЕН 13. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У тиму научника који су у престижном струковном часопису "Нејчр комјуникејшнс" /Nature Communications/ објавили експерименталне резултате о кретању кванта магнетског флукса кроз суперпроводник никад до сада забиљеженим брзинама /!/, био је студент на завршној години здруженог доктората Универзитета у Антверпену и Лијежу, у Белгији, Жељко Јелић.

Неки од медијских портала су ову новост пренијели као откриће најбржих објеката на планети Земљи /РИА "Новости", Русија/.

Јелић /28/ је завршио основне и мастер студије на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, на смјеру Наноелектроника, оптоелектроника и ласерска техника, департмана за Физичку електронику. У току тих студија био је један од стипендиста општине Шамац, гдје му је стално мјесто пребивалишта, док га тренутно на докторским студијама спонзоришу матични универзитети у Антверпену и Лијежу.

Тренутно је на завршној години здруженог доктората који спроводи у оквиру групе за проучавање физике кондензованог стања /Антверпен/ и групе за експериментално изучавање физике наноструктурисаних материјала /Лијеж/. Дисертација му се базира на изучавању динамичких егзотичних структура које се јављају када се суперпроводни материјали нађу у посебним условима.

Суперпроводници су класа материјала који могу да преносе и складиште електричну енергију без икаквих губитака и као такви представљају виталан ресурс у развоју модерне електронике. Пошто комерцијално доступни суперпроводници захтијевају прилично ниску радну температуру /приближно минус 200 степени Целзијусових/, много напора се улаже у научним круговима на синтетисању материјала који постају суперпроводни на вишој температури.

"Мој највећи допринос у току студија огледа се у развоју алата за пројектовање суперпроводних уређаја на великој скали. Наиме, моји ментори, двојица реномираних физичара који су већ оставили дубок траг у поменутој области, професор Милорад Милошевић и професор Алехандро Силанек /Alejandro Silhanek/ и ја смо издвојили доста времена да представимо прецизан и адекватан модел за карактеризацију реалних суперпроводних уређаја и експерименталних техника", прича Јелић за Срну.

Он истиче да им је та публикација у оквиру Nature издавачке групе само једна од многобројних верификација да њихов алат ради и да се веома добро слаже са експерименталним резултатима.

"Конкретно, у оквиру тог рада, у склопу сарадње са експерименталном групом из Израела смо разматрали брзо кретање карактеристичних вртложних стања која се формирају у суперпроводнику изложеном магнетном пољу и електричној струји. Ова вртложна стања носе, такорећи, порције магнетског флукса те се понашају као макроскопске честице и веома су важна у физици супепроводника јер представљају основу за развој суперпроводне електронике и уређаја.

У експерименталној компоненти објављеног рада откривено је да се вртложна стања крећу око двадесет и пет пута брже него што је то до сада икада забиљежено, док је наша теоријска анализа поткријепила ова сазнања са запрепашћујућом дозом прецизности!", наводи Јелић.

Интересантно је, каже он, да је на овај начин оспорен став који је педесетак година био актуелан и на који се научна заједница доста ослањала.

"Чак смо у оквиру теоријских разматрања успјели да пројектујемо да је могуће постојање вртлога која се крећу и до стотину пута брже. Вртложна стања која се крећу високим брзинама представљају потенцијалне кандидате за развој до сада неупоредиво снажнијих и бржих рачунара", истиче Јелић.

Он наводи и то да му ово није једина публикација која је високог профила.

У склопу истих докторских студија радио је и на изучавању динамичке контроле кретања вртложних стања, те манипулација између егзотичних материја у суперпроводним кондензатима, који су, такође, били публиковани у Nature издавачкој групи, која издаје најпрестижније научне магазине.

Осим објављених радова, Јелић је свој допринос представљао на неколико међународних конференција, попут S-hybrids /Аркашон, Француска/, S-Hy-NE-D /Санта Марија ди Касталабате, Италија/, гдје је освојио и једну од награда у такмичењу за најбољу постер презентацију, те СФКМ /Београд, Србија/.

Жељко Јелић очекује да након успјешне одбране докторске дисертације прошири своје истраживачко поље путем специјалистичких програма у иностранству, док евентуално не пронађе сталну позицију у неком развојном тиму.

Он каже да значајан допринос у његовом раду представља чињеница да има приступ врхунској опреми и рачунарским ресурсима, те могућност комуникације са највећим свјетским именима из области суперпроводности, на скоро свакодневном нивоу.

"У групи је веома динамично. Сваке седмице имамо бар један семинар који одржи неко од великих и познатих имена, а неријетко су говорници добитници Нобелове награде", наводи докторанд Јелић.

Пошто раде на много пројеката са великим бројем свјетских универзитета, онда увијек постоји и директан контакт са многобројним реномираним научницима, што је јединствена прилика да се научи нешто ново или барем нови поглед на стари проблем.

"На овакав начин докторанди су увијек у центру збивања, окружени најновијим информацијама и најсавременијим технологијама, те могућношћу да им те информације протумаче сами извори. Просто, не постоји могућност да се не усавршавамо, па чак и када не бисмо то хтјели", истиче Јелић.

Ако постоји нека порука коју може да пошаље овом приликом, каже он, онда је то да сви млади који су заинтересовани за изучавање горућих питања у физици или примијењеној физици у склопу инжењерских наука свакако имају више него достижну прилику да се усавршавају у оквиру врхунских установа, те све што је потребно јесте мало труда да пронађу информације за даљу специјализацију.

"Група у Антверпену има изражено снажну везу са балканском дијаспором, те због тога тежимо да што више ојачамо контакте са универзитетима у БиХ, Хрватској, Македонији и Црној Гори. Са институтима и академским установама у Србији и Словенији већ имамо успјешну сарадњу, при чему бих посебно истакао колаборацију са институтом Јожеф Стефан из Љубљане, те са Београдским универзитетом", наглашава Јелић.

Он истиче да већ постоје и неки програми за размјену мастер студената и докторанада између Антверпена и Београда, под супервизијом професора Милошевића са белгијске стране, а у овај вид сарадње тренутно покушавају да уврсте и Универзитет у Сарајеву.