ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан13/11/2017

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 15. НОВЕМБРА /СРНА/ - Данас је сриједа, 15. новембар, 319. дан 2017. До краја године има 46 дана.

 


1492. - Шпански морепловац италијанског поријекла Кристофор Колумбо направио биљешку о употреби дувана међу америчким Индијанцима, што је први писани документ о тој биљци, која је убрзо освојила свијет.

1577. - Енглески гусар и адмирал Френсис Дрејк почео пут око свијета, поставши послије трогодишњег путовања први Енглез коме је то успјело. Током путовања је обишао обале Африке и Америке, изводећи успут гусарске нападе на шпанске бродове, што је допринијело енглеском колонијалном ширењу, посебно у сјеверној Америци.

1630. - Умро њемачки астроном, математичар и физичар Јохан Кеплер, који је с три закона о кретању планета коначно утврдио ваљаност хелиоцентричног система и ударио темеље нове астрономије. Израчунао је и површину и запремину геометријских тијела која до тада нису проучавана.

1708. - Рођен енглески државник Вилијам Пит - Старији, вођа виговаца, британски премијер од 1756. до 1761. и од 1766. до 1768, чија је агресивна спољна политика преобразила Велику Британију у највећу свјетску колонијалну силу и Француску готово лишила колонија. Као шеф дипломатије и рата проводио је политику колонијалне експанзије и покренуо је 1756. Седмогодишњи рат, послије којег је Француска 1763. морала да Канаду уступи Великој Британији и да се повуче из Индије.

1738. - Рођен енглески астроном њемачког поријекла Фредерик Вилијам Хершел, који је 1781. открио Уран, седму планету Сунчевог система. Најприје је био музичар, али га је астрономија толико фасцинирала да је сам брусио огледала и конструисао телескопе. Послије открића Урана постао је члан, а потом предсједник Лондонског краљевског друштва. Открио је и два Уранова и два Сатурнова сателита. Проучавање маглина, двојних и многоструких звијезда, Млијечног пута и Сунчевог система донијело му је назив творца звјездане /стеларне/ астрономије.

1787. - Умро њемачки композитор Кристоф Вилибалд Глук, композитор и диригент на бечком двору царице Марије Терезије. Реформисао је оперу, с намјером да музику подреди тексту и добије једноставно и истинито дјело топле мелодике, снажних хорских маса и оркестра. Утро је пут музичкој драми. Написао је стотињак опера, од којих је сачувано око 40, неколико балета, симфонија, увертира и ода. Дјела: опере "Орфеј и Еуридика", "Алчеста", "Парис и Хелена", "Армида", "Ифигенија на Тауриди", "Ифигенија на Аулиди".

1846. - Рођен српски писац Јован Грчић - Миленко, сљедбеник Бранка Радичевића, романтичарски пјесник познат као "фрушкогорски славуј". Себи је додао име Миленко, по дјевојци Милени у коју је био заљубљен. Гимназију је учио у Новом Саду, Сегедину и Пожуну /Братислава/, почео студије медицине у Бечу, али се разболио од туберкулозе и у 29. години умро у родном Черевићу у Срему. У лирским пјесмама, лаких мелодичних стихова, изразио је непосредан доживљај природе. У осјећањима је романтичарски чедан и сентименталан, али је написао и више тзв. "простих пјесама", по којима се сматра претечом реализма у српској поезији. У Бечу је 1896. објавио књигу "Песме". Писао је и приповијетке и преводио Фридриха Шилера, Јохана Волфганга Гетеа и Хајнриха Хајнеа.

1862. - Рођен њемачки писац Герхарт Хауптман, добитник Нобелове награде за књижевност 1912. Његова лирика је у идеалистичком тону, а у драмама преовлађује социјална проблематика из живота сиромашних у Шлезији. Написао је мноштво драма, есеја, афоризама, новела, путописних и аутобиографских књига. Дјела: "Ткачи", "Пред зору", "Луда у Христу Емануел Квинт", "Даброво крзно", "Ифигенија у Делфима", "Зимска балада", "Црвени пијетао", "Агамемнонова смрт", "Електра", ""Превозник Хеншел", "Усамљени људи", "Свечаност мира", "Колега Крамптон", "Потопљено звоно", "А Пипа игра", "Роза Бернд", "Пацови", "Чувар пруге Тил".

1889. - Абдицирао цар Педро Други, други и посљедњи бразилски монарх и Бразил је проглашен републиком.

1891. - Рођен њемачки фелдмаршал Ервин Ромел, назван "Пустињска лисица", који је као командант експедиционих снага нацистичке Њемачке у Другом свјетском рату 1941. и 1942. забиљежио више побједа над савезницима у сјеверној Африци, али је у децембру 1942. поражен у кључној бици код Ел Аламејна. Није успио да спријечи савезничко искрцавање у Нормандији у јуну 1944. Био је умијешан у неуспјели атентат на Адолфа Хитлера у јулу 1944, па је послије тога извршио самоубиство.

1914. - Рођен генерал Петар Драпшин, учесник Шпанског грађанског рата, један од организатора устанка у Другом свјетском рату у Херцеговини против њемачких окупатора, народни херој. Био је командант 12. дивизије Шестог ударног корпуса Четврте армије и Прве тенковске армије. Војничке способности је испољио нарочито у ослобађању Истре и Трста. Крајем 1945. несрећним случајем је смртно рањен.

1916. - Умро пољски писац Хенрик Сјенкјевич, добитник Нобелове награде за књижевност 1905, који је свјетску литерарну славу стекао историјским романима. Дјела: романи "Кво вадис" /Quо vadis/, "Огњем и мачем", "Потоп", "Пан Володијовски", "Без догме", "Породица Полањецких", "Кроз пустињу и прашуму", збирка приповиједака "Скице угљеном".

1920. - Скупштина Друштва народа одржала прву сједницу у Женеви. Друштво је основано послије Првог свјетског рата да би осигурало мир и међународну сарадњу, али је убрзо због супротности међу великим силама изгубило утицај.

1923. - Галопирајућа инфлација у Њемачкој достигла врхунац - четири трилиона марака је мијењано за један амерички долар.

1928. - Велики фашистички савјет у Италији постао врховно тијело у земљи и преузео је сву власт.

1935. - Мануел Кесон постао први предсједник Филипина.

1942. - У илегалној штампарији у Новом Саду у Другом свјетском рату је штампан први број "Слободне Војводине". Лист је касније штампан повремено у Сурдуку, а послије слома окупатора почео је да излази као дневни лист у Новом Саду. Од 1. јануара 1952. назив му је промијењен у "Дневник".

1942. - Код Гвадалканала у Тихом океану у Другом свјетском рату окончана тродневна битка јапанске и америчке флоте и авијације, која је означила преокрет у рату на Пацифику. Јапанци су претрпјели мање губитке у бродовима, али је стратешки успјех припао Американцима, који су, осим бродова, уништили готово комплетну јапанску дивизију.

1946. - Уговором потписаним у Лингђатију Холандија признала Индонезију, али само на територији Јаве, Суматре и Мадуре. Холандија је, супротно уговору, 1947. и 1948. покушала оружјем да наметне власт, али је на конференцији у Хагу 1949. дефинитивно признала независност Индонезије, која је била њена колонија од 1816.

1954. - Умро амерички филмски и позоришни глумац Лајонел Баримор, који се као дијете прославио глумећи Оливера Твиста, а пред крај живота је као тежак инвалид, сједећи у столици, одиграо више изванредних карактерних улога. Филмови: "Гранд хотел", "Острво Ларго", "Дама с камелијама", "Распучин и царица", ТВ серија "Др Килдер".

1971. - Делегација Кине први пут званично заузела мјесто у УН.

1976. - Умро српски глумац Миливоје Живановић, првак Југословенског драмског позоришта. Каријеру је почео у путујућем позоришту Удружења глумаца, а залагањем Бранислава Нушића постао је стални члан Српског народног позоришта у Новом Саду. Касније је прешао у Скопље, а 1932. је остварио дугогодишњи сан - примљен је у Народно позориште у Београду. Кад је 1947. основано Југословенско драмско позориште, које је окупило велики дио глумачке елите, нашао се у новом ансамблу. За изузетне глумачке креације добио је низ признања, укључујући "Златну медаљу Станиславског", коју му је додијелио Московски художествени театар на чијим је даскама често гостовао.

1976. - Умро француски филмски и позоришни глумац Жан Габен, једна од најсугестивнијих личности свјетске кинематографије, за чије су име везани практично сви успјеси француског филма прије Другог свјетског рата. Играо је у 90-ак филмова, тумачећи махом карактерне улоге, с непоновљивим шармом и увјерљивошћу, протканим карактеристичним ненаметљивим хумором. Филмови: "Застава", "Пепе ле Моко", "Велика илузија", "Обала у магли", "Звијер-човјек", "Зора свиће", "Иза решетака", "Ноћ је моје царство", "Не дирај у лову", "У случају несреће", "Клошар Архимед".

1976. - Сиријска армија преузела пуну контролу над Бејрутом, покушавајући да оконча 18-мјесечни грађански рат у Либану.

1978. - Приликом пада /у Шри Ланки/ исландског путничког авиона "ДЦ-8", који је из Меке превозио индонезијске муслиманске ходочаснике, погинуло свих 175 путника и осам чланова посаде.

1983. - "Турска Република Сјеверни Кипар", коју је признала једино Анкара, прогласила "независност".

1988. - У Алжиру палестински парламент у избјеглиштву прогласио независну палестинску државу на Западној обали и Гази с Јерусалимом као главним градом.

1990. - У првом споразуму од Другог свјетског рата који се односио на конвенционално наоружање, Варшавски и НАТО пакт су се у принципу договорили да драстично смање количину тог оружја.

1994. - Предсједник Аустрије Томас Клестил признао приликом обраћања члановима израелског парламента да је његова земља пропустила да у прошлости призна сопствену улогу у нацистичком холокаусту.

2000. - Европски парламент усвојио резолуцију, којом од Турске тражи да јавно призна да је прије 85 година починила геноцид над Јерменима и повуче своје трупе са сјеверног Кипра. Турска одбацила резолуцију.

2001. - Савјет министара БиХ прихватио приједлог Владе СРЈ о укидању виза између БиХ и СРЈ.

2004. - Хрватски премијер Иво Санадер допутовао у прву званичну посјету Београду, током које је потписан Споразум о заштити права националних мањина у Србији и Црној Гори и Хрватској.

2004. - Припадници специјалне полиције Републике Српске на подручју Лукавице, Пала и Фоче ухапсили осам лица, осумњичених за ратне злочине. Ухапшени Горан Васић, Веселин Чанчар, Момир Глишић, Светко Новаковић, Јован Шкобо, Жељко Митровић, Драгоје Радановић и Момир Скакавац.

2004. - Сaвјeт EУ на листу хашких оптуженика, којима се замрзава сва финансијска имовина, ставио још 18 особа. На листи су Љубoмир Бoрoвчaнин, Гoрaн Бoрoвницa, Мирoслaв Брaлo, Влaстимир Ђoрђeвић, Гoрaн Хaџић, Гojкo Jaнкoвић, Влaдимир Лaзaрeвић, Милaн Лукић, Срeдoje Лукић, Срeтeн Лукић, Дрaгoмир Милoшeвић, Дрaгo Никoлић, Винкo Пaндурeвић, Нeбojшa Пaвкoвић, Вуjaдин Пoпoвић, Сaвo Тoдoвић, Дрaгaн Зeлeнoвић и Стojaн Жупљaнин.

2004. - Амерички државни секретар Колин Пауел поднио оставку, с напоменом да је вријеме да се врати приватном животу. Оставке су поднијели и министар за пољопривреду Ен Венемен, министар за енергетику Спенсер Абрахам и министар за образовање Род Пејџ.

2004. - Висока делегација из Србије, коју су предводили предсједник Борис Тадић и Његова светост патријарх српски Павле, присуствовала у Москви концерту, чији је приход намијељен за довршење храма Светог Саве у Београду.

2004. - Генерални секретар УН Кофи Анан поздравио закључке власти Републике Српске у вези са завршним извјештајем Комисије за Сребреницу и изразио очекивање да ће они довести до конкретних акција.

2009. - Његова светост патријарх српски Павле преминуо на Војномедицинској академији у Београду у 95. години.