ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 01/01/2018

ОДМАХ КРЕНУТИ СА РАСТЕРЕЋЕЊЕМ ПРИВРЕДЕ!

 

Кључни циљ и приоритет Владе Републике Српске у 2018. години јесте опоравак привреде, а све предложене мјере имају само један циљ - да буду замајац новом привредном циклусу, истиче министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија.

 


Разговарао: Ненад БЕРЕТА

БАЊАЛУКА, 1. ЈАНУАРА /СРНА/ - Министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија најављује да ће приоритет у раду у 2018. години бити активности на растерећењу привреде, да ће се кренути у укидање парафискалних намета, те постепено преузимање терета породиљских боловања и смањење отерећења рада.

Он у интервјуу Срни наводи да су та опредјељења истакнута у Програму економских реформи Српске и да ће се тиме дати нови подстицај домаћој привреди.

"Опредијелили смо се да растерећење привреде започнемо кроз реформе финансирања трудничког боловања и рефундације боловања од Фонда здравственог осигурања, а наставимо смањењем парафискалних намета.

Ту је и смањење оптерећења рада, гдје смо веома јасно дефинисали како ћемо то урадити само на нивоу Српске, јер због опструкција са нивоа БиХ нисмо успјели да то већ завршимо на начин како смо дефинисали Реформском агендом БиХ", појашњава Тегелтија.

Кључни циљ и приоритет Владе Републике Српске у 2018. години јесте опоравак привреде, а све предложене мјере имају само један циљ - да буду замајац новом привредном циклусу.

Тегелтија истиче да је веома значајна и реформа здравственог сектора, те да се тренутно ради на реализацији друге фазе, а то је увођење установа здравственог сектора у трезорски систем пословања, чиме ће значајно бити побољшана фискална дисциплина у том сектору.

"Пилот-пројекат реализујемо у сарадњи са колегама из УСАИД-а и очекујемо до краја ове године да прве здравствене установе буду укључене у трезорски систем, а посао ћемо наставити и у наредној години", прецизира Тегелтија.

Након детаљне анализе стања у свакој од животних области у Српској, а у складу са смјерницама Европске комисије, идентификоване су кључне препреке за раст и конкурентност.

Те препреке се огледају у фискалним оптерећењима на рад, великом броју непореских давања, здравственом сектору који акумулира неизмирене обавезе, као и у недовољној ефикасности јавне управе и локалне самоуправе.

Ту је и низак ниво продуктивности, те недостатак и одлив радне снаге, са којим се суочава све више производних привредних друштава, али и привредних друштава у сектору услуга.

Тегелтија указује и на недовољно конкурентну привреду, која се суочава са проблемима ликвидности, те слабу повезаност система образовања са тржиштем рада.

Према његовим ријечима, активности Владе Српске фокусиране су на поменуте области, са коначним циљем привредног раста који би се снажније одразио на квалитет живота у Републици Српској.

Тегелтија наводи да је Српска у прошлу годину ушла без терета заосталих обавеза из Реформске агенде, али да није било назнака да ће скоро бити отклоњене опструкције са усвајањем реформских процеса и на осталим нивоима власти како би се реформе одвијале несметано.

Он је подсјетио да су, осим изузетно повољних финансијских средстава од ММФ-а са изузетно дугим роком враћања, били угрожени аранжмани са Свјетском банком, те бројне инвестиције, прије свега у инфраструктури, односно сва средства која су требала да дају позитивне ефекте привредном расту.

"Када се узме у обзир да је Република Српска, `захваљујући` дјеловању њених представника који чине опозицију у Српској, остала без знатних средстава и да смо их успјели компензовати властитим снагама, немамо разлога за незадовољство", наводи министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија.

Он истиче да су извршене обавезе према пољопривредницима, социјалним категоријама, да се градило и инвестирало, те да су отварани нови производни капацитети.

У 2017. години активности су биле усмјерене првенствено на привреду и тржиште рада, што је видљиво и полако даје ефекте и на раст бруто домаћег производа, а ту је и посебно показан сензибилитет према најстаријој популацији у Републици Српској, која датира још од укључивања Фонда ПИО у републички буџет.

"Са финансијске стране, знали смо да ће нам укључивање Фонда ПИО донијети краткорочно проблеме ликвидности, али смо то веома брзо санирали и сада могу рећи да је то био одличан потез", истиче Тегелтија.

Он у интервјуу Срни напомиње да је већ ријешено много кључних структурних реформи, те да је задовољан сарадњом са социјалним партнерима на усвајању кључних финансијских докумената.