ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Култура27/12/2017

МУЗЕЈ ХЕРЦЕГОВИНЕ И "ГЛАС ТРЕБИЊА" ПРОСЛАВИЛИ 65 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

 

ТРЕБИЊЕ, 27. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - У Музеју Херцеговине у Tребињу данас је свечано обиљежен значајан јубилеј - 65 година ове установе и листа "Глас Tребиња", чији је издавач Центар за информисање и образовање.

 


На свечаности је за ове двије установе истакнуто да су веома значајне за град Требиње који је угледан градски профил добио, углавном, захваљујући културним институцијама формираним да би учврстио свој идентитет на ширем простору.

Градоначелник Требиња Лука Петровић поручио је да ће Град увијек имати разумијевања за потребе обје институције, јер је једна веома значајна на данас сложеном медијском тржишту, а друга је у темељу културног туризма на коме овај град базира своју туристичку понуду и укупан економски развој.

Петровић је истакао да је само седам година након Другог свјетског рата у Требињу основан и локални лист и музеј, који је већ у свом првом називу "Завичајни музеј" носио наглашену регионалну ноту.

"Музеј је у најтежем времену, за вријеме посљедњег рата, нашој културној публици предочио двије нове збирке - археолошку и етнографску и уз то, захваљујући помоћи Радомира Бегенишића Шике, тада помоћнику министра за културу Србије, презентовао Дучићеву заоставштину `свом милом Требињу`", подсјетио је Петровић.

Он је истакао да је, овакав какав је данас, Музеј Херцеговине један од најбогатијих музеја у БиХ, напомињући да га радује да Требиње има богату музејску грађу и да још има доста посла за стручњаке разних музејских профила.

Говорећи о најстаријем информативном медију у источној Херцеговини "Гласу Требиња", Петровић је рекао да се од настанка држао опредјељења да на његовим страницама буде што више грађана Требиња, умних и креативних.

"Отварајући такве теме `Глас` је добио специфичан графички лик, али је увео и низ одговарајућих журналистичких форми, почев од цртице и вијести, преко осврта и репортаже до ширих информативних прегледа и истраживања јавног мњења", рекао је Петровић.

Он је истакао да је "Глас" постао референтан за начин па и стил у приступу јавној проблематици, јер увијек тражи најефикаснија и савршена рјешења с обзиром да жели да у поређењу са другим градовима направи конкретан помак који ће га дефинисати као град богате духовности, креативности и опште грађанске инвенстивности.

О значају двије установе говорио је и Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије који је рекао да су они који су организовали Музеј и "Глас" визионари, било да су живјели прије или послије Другог свјетског рата.

Он је додао да "Глас Требиња" има добру карактеристику што није сензационалистички настројен и није глас онога што се може чути на улицама и у кафанама, што људи изговарају не промишљајући пуно.

"Новинарство је једна од најодговорнијих служби у свијету зато што људи добијају информације управо од новинара који треба да их сакупе и сажму и даље презентују јавности, настојећи да буду објективни", рекао је владика Григорије и напоменуо да је због тога "Глас Требиња" важна институција у граду.

Што се тиче Музеја Херцеговине, епископ Григорије је рекао да је ова установа толико важна јер чува прошлост, али не само тако да је конзервира већ да је учини живом и да стварајући нове ствари оживљава старе.

"Када говоримо о томе шта су направили наши преци постављам и питање да ли смо у стању да сачувамо оно што су они имали снаге направити и да то унаприједимо? Вјерујем да ови млади људи који носе живот у `Гласу Требиња` и Музеју Херцеговине могу да донесу нове ствари, а тиме и да сачувају старе", рекао је владика Григорије.

Обраћајући се присустним гостима, директор Музеја Херцеговине Ивана Грујић подсјетила је на богати историјски развој ове установе, те истакла да много вриједних поклона, добрих намјера и ријечи људи са подручја Херцеговине чине амбијент Музеја.

Грујићева је напоменула да је идеја за основање Музеја Херцеговине и прије 1952. године потекла од Требињца Јована Дучића који је прву збирку музеја сакупио и послао из Рима бродом 1935. године за Дубровник, а одатле у Tребиње.

"Тада је стигла пошиљка вриједних експоната античке камене пластике - скулптура и саркофага и 5.500 књига из његове личне библиотеке", рекла је Грујићева и додала да је Дучић тестаментом завјештао будућем музеју умјетничке слике од 16. до 20. вијека, те лично ордење добијено на службовањима по цијелом свијету.

Музеј је током свог постојања имао и проблема, али се они рјешавају захваљујући добрим људима, Министарству науке и културе Републике Српске, Граду Требињу и Епархији захумско-херцеговачкој и приморској који доприносе да ова установа служи сврси и траје.

Директор требињског Центра за информисање и образовање Манојло Ћук истакао је да у 65 година живота требињског "Гласа" нема нити један број мање важан од оног претходног, наглашавајући да су сви они од првог дана децембра 1952. године били битни јер су од тада исписивали житије овог града.

"Наш `Глас` је хроничар, а изнад свега живи судионик живота Требиња. Он није тражио своје мјесто у животу овог града, мјесто његове припадности су постављали његови истински творци, креатори његове садржајности, без иједне фусноте или заграде. Стварали су га и обликовали да буде не наметљив, али присутан, не бомбастичан и сензационалан, већ квалитетан и разноврстан", рекао је Ћук.

Он је поменуо све они који су дали значајан допринос и немјерљив труд у развоју "Гласа Требиња", истичући да је творац "новог" Гласа Требиња Неђо Марић.

Светлана Муцовић, супруга преминулог Слободана, некадашњег техничког уредника "Гласа Требиња", поклонила је овом листу Слободанову личну архиву "Гласа".

Заједничку свечаност уз присуство великог броја гостију пратила је и пригодна документарна изложба под називом "65 година Музеја и Гласа".