ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Друштво20/04/2018

РАТНИМ ПРИЧАМА ТРАГА ЗА СМИСЛОМ ПОСТОЈАЊА И СТРАДАЊА

 

ФОЧА, 20. АПРИЛА /СРНА/ - Документарни роман "Зашто да пропустимо ту прилику" састоји се од седам истинитих животних прича у којима аутор Весна Кешељ трага са смислом постојања, истакнуто је на промоцији ове књиге у Фочи.

 

Весна Кешељ је новинар родом из Сарајева, како каже, са личном картом у Требињу.

Она истиче да је у књижевној форми пренијела истините приче шест савременика, које је познавала, из Сарајева, Требиња и са Косова и Метохије, а односе се углавном на дешавања на ратиштима у Сарајеву и Херцеговини, за вријеме грађанског рата у БиХ, као и судбину једне историјске личности - Катарине Властелиновић, која је у 19. вијеку за српску цркву откупила земљиште на Михољској Превлаци и обновила манастир, који је био прво сједиште Зетске епископије.

"Било ми је важно да у књижевној форми испричам њихове истините приче, не фикцију, већ стварност", каже Кешељева.

Поднаслов књиге "Седам поглавља једне заједничке повијести" исти је као поднаслов дјела Данила Киша "Гробница за Бориса Давидовича", а Кешељева наводи да је ово једна врста њеног дијалога са великим српским писцем.

"То су све потпуно различита људска искуства и суштина је у Кишовом цитату да је тежња књижевности да се на што мањем простору да што веће људско искуство. То сам покушала, да изнесем драматично људско искуство у књижевно приихватљивој форми", објашњава ауторка.

Књига је названа по једној од њених прича, а која се односи на сусрет Кешељеве са једним монахом са Косова и Метохије, односно, како је појаснила, о прилици коју сви имамо у животу. На шта тачно се односи та прилика ауторка је препустила читаоцима да сазнају из књиге.

Професор Богословског факултета у Фочи Дарко Ђого истакао је на синоћњој промоцији да је стил писања књиге изразито жив, да свака страница доноси дубоко потресно животно искуство, те да кроз свих седам поглавља аутор трага за смислом живота и смислом страдања.

"Књига се са једне стране чини као прости збир седам дужих приповјетки или седам краћих новела, али са друге стране у свакој од њих су се помијешали дневнички стил, поезија и репортерски стил на такав начин да је то згуснута атмосфера потраге за смислом у најдубљим понорима бесмисла. То је потрага аутора, али и сваког човјека да у једном времену нађе суштину стварности, односно суштину међуљудских односа", навео је Ђого.

Он је напомену да је посебна вриједност књиге њена истинитост - што умјесто измишљености садржаја, чиме је, како сматра, савремена књижесвност опсједнута, свједочи живот.

"Догађаји из ратне Грбавице из 1992. године или из Боке Которске из 19. вијека, својом фасцинантном садржајношћу надилазе потребу писца да фантазијом сустигне стварност", навео је Ђого.

Према његовим ријечима, у српској книжевности и уопште у српској колективној свијести готово да је заборављена жртва сарајевских Срба у протеклом рату, а ова књига је једно од ријетких књижевних дјела које третира ту тематику.

"Књига која се дешава на Грбавици 1992. године је опомена да у колективној свијести имамо толико заборављених Грбавица, толико празних мјеста, толико жртава које су препуштене забораву. Култура која заборавља оно што се десило релативно недавно, на који начин може да се сјети оног исконског, а такође жртвованог - то је питање свих питања, како се сјећати Косова, ако се не сјећамо Грбавице?", закључио је Ђого.