ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 21/07/2018

ОД ДРОГЕ ОДВИКЛИ ВИШЕ ОД СТОТИНУ ЉУДИ

 

Након завршетка програма, неки корисници су склопили и бракове, завршили по неколико факултета и успјешно воде своја предузећа.

 

Приредио: Бојан РЕЧЕВИЋ

ЛАКТАШИ, 21. ЈУЛА /СРНА/ - Центар за одвикавање од зависности "Марјановац" у Лакташима за 18 година рада походило је 750 зависника од дроге из готово свих земаља бивше Југославије и иностранства - више од 100 њих успјешно је завршило терапијски програм, не вративши се ни једном облику зависности.

Једна од оних која је завршила програм у "Марјановцу" рекла је Срни да је хероин почела да узима са 23 године, мислећи да може престати када год хоће.

Она се присјећа да је у то вријеме изгубила готово све драге људе око себе, осим мајке и оца.

"Био је то пакао из којег нисам знала да изађем. Једноставно, дигла сам руке од себе и мислила да ћу умријети као зависник", каже она.

Током десетогодишње борбе са хероином, готово случајно, прочитала је брошуру о Центру "Марјановац", одлучивши да се 2012. године укључи у њихов програм.

"То ми је била посљедња сламка спаса. И, успјело је након двије и по године борбе. Највећа мотивација су ми била моја дјеца, а то сам урадила и због себе, желећи само будем нормална, од ничега зависна, да живим као сви нормални људи", прича ова жена.

Она је данас удата и мајка троје дјеце, а наводи и да су њени садашњи проблеми смијешни у односу на оне када се дрогирала.

Амата Анђелић, сестра поклоница крви Христове у самостану Марјановац, у чијем оквиру је Центар за одвикавање, нагласила је да је кроз ову мјешовиту терапијску заједницу прошло око 750 жена и мушкараца зависних од дрога.

Било је и оних који се нису могли ослободити проблема са коцком, алкохолом и слично.

"Имамо врло добре резултате с обзиром на то да, иначе, у оваквим терапијским заједницама од 20 до 22 одсто корисника дође до краја програма.

Од оних који нису одустали и који су издржали програм до краја, негдје око 70 одсто није се вратило ни једном облику зависности. Добар дио се запослио, преузео одговорност за свој и живот своје породице", напомиње Анђелићева.

Она открива да су након завршетка програма неки корисници склопили и бракове, завршили по неколико факултета и успјешно воде своја предузећа.

"То руши стереотипе типа - једном зависник, увијек зависник. Најбитнији за полазнике програма су вјера и мотивација да је из зависности могућ излаз и да зависност није јача од било чијег живота.

Могу се излијечити особе које су понизне, спремне за промјену и да прихвате истину о себи. Наравно, битни су подршка породице и институција на свим нивоима", указује Амата.

Она наводи да се у тој терапијској заједници налази тренутно 17 особа, са којима раде двије сестре и више стручних лица према програму пројекта "Човјек", италијанске невладине организације Центар солидарности "Дон Марио Пики" у Риму.

Ту су социјални радници, педагози, волонтери психолози, а у "Марјановцу" имају и одличну сарадњу са заводима за болести зависности у Бањалуци, Сарајеву и Зеници.

"Ово је невладина, непрофитна и нерелигиозна организација без икаквих сигурних примања и наш приступ је психосоцијални, уз радну терапију. Помоћ нам дају општина Лакташи, донатори из иностранства, министарства просвјете и за избјеглице у Влади Републике Српске, здравствени радници и други.

Изборили смо се за своје мјесто, иако је то далеко од онога што би требало бити", истиче сестра Амата.

Социјални педагог у Центру "Марјановац" Мирела Мујагић каже да дан у овој терапијској заједници почиње ујутро у 7.00 часова, те да је корисницима у оквиру радне терапије омогућено да раде са домаћим животињама, као и послове у башти и кухињи.

"Ту је и терапијски-клинички дио који обухвата индивидуалне, па и групне разговоре током дана када се то процијени. У 18.00 часова је крај радног времена, а послије вечере корисници програма имају слободно вријеме", наводи Мујагићева.

Она додаје да се корисници викендом највише опуштају играјући фудбал, кошарку и одбојку.

"Постоје четири кључна правила понашања за све, а то су да нема насиља, сексуалних односа, дроге и алкохола. Није дозвољено ни псовање", напомиње Мујагићева.

Она наглашава да сви корисници који успјешно заврше двогодишњи програм одвикавања у "Алеји побједника" саде борове који симболизују нови живот.