ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Друштво12/10/2018

МАНДИЋ: УНАПРИЈЕДИТИ СОЦИЈАЛНИ ПОЛОЖАЈ СЛИЈЕПИХ И СЛАБОВИДИХ ЛИЦА

 

БАЊАЛУКА, 12. ОКТОБРА /СРНА/ - Предсједник бањалучке Градске организације слијепих Мирослав Мандић каже да слијепа и слабовида лица у друштву наилазе на разумијевање, али да је неопходно унаприједити њихов социјални положај.

 

Мандић је новинарима поводом обиљежавања Дана бијелог штапа рекао да је примјетан помак, истичући да је некада било незамисливо у Бањалуци видјети слијепог човјека са бијелим штапом, што је данас, како каже, већ свакодневница.

"Многи грађани су упознати о бијелом штапу и његовом значају, а на нама је да се трудимо и покушавамо да се наш положај поправи и да будемо што више укључени у ширу друштвену заједницу која треба да схвати да смо ми друштвено корисна лица и желимо да то будемо", навео је Мандић.

Осим сигнализације у саобраћају и институцијама, као начину оријентације ових лица у јавном простору, Мандић је истакао и проблем њиховог недовољног запошљавања.

"Много пута смо истицали те наше проблеме и када је у питању сама егзистенција слијепих и слабовидих лица, школовање, запошљавање, разна социјална питања, на шта стално указујемо и тражимо да се побољша положај ових лица у Бањалуци", рекао је Мандић.

Он је изразио наду да ће се у будућности више пажње посветити рјешавању проблема ових лица, односно постављању тактилних стаза којих у Бањалуци нема, те обезбјеђивању говорног апарата у јавном превозу како би слијепим лицима било олакшано да знају гдје се налазе и кад треба да изађу.

Мандић је навео да ће ова организација инсистирати да законом буде гарантована исплата личних инвалиднина.

Према његовим ријечима, Градска организација слијепих Бањалука окупља око 330 чланова, од кoјих 11 користи услугу персоналне асистенције коју финансира Град Бањалука преко Центра за социјални рад, а која доприноси олакшавању рјешавања свакодневних проблема ових лица.

Секретар Градске организације слијепих Радомир Радановић указао је на значај бијелог штапа, који користи веома мали број слијепих који морају бити кондиционо и оријентационо спремни како би се могли самостално кретати по граду.

Радановић је рекао да би укључивање пса водича за слијепа лица био напредак за кретање и олакшање кретања слијепих лица, те додао да је потребно кренути у кампању и заговарање увођења ових паса.

"Имамо један став у закону да слијепо лице има право да користи пса водича, али ви га не можете увести ни у једну трговину, кафић или превозно средство, јер људи нису навикли и постоји одбојност", навео је Радановић.

Милорад Стојадиновић /45/ из Котор Вароша, који је у отаџбинском рату 1992. године изгубио десно око, а несрећним случајем 2014. године изгубио и лијево, каже да је највећа подршка слијепим лицима породица.

Он је навео да се креће уз помоћ бијелог штапа, али да често проблем представљају архитектонске препреке и несавјесни возачи који своја возила паркирају на пјешачким стазама, а према његовим ријечима увођење пса водича би умногоме олакшало кретање слијепих лица.

Педесетједногодишњи Миладин Драгојевић из Челинца каже да је без вида остао 2005. године и да је, осим велике подршке породице, слијепом лицу потребна чврста воља.

Он је истакао потребу веће подршке друштва и унапређења социјалног положаја слијепих лица и њихових породица.

"За све ово што ми данас покушавамо да постигнемо, фактички се боримо сами. Све је појединачно и свако треба највише да води бригу о себи и да покушава да покупи оно што је најбоље из средине у којој живи", рекао је Драгојевић и додао да се након што је остао слијеп, борио сам са собом годину дана како би покушао да што мање зависи од других.

Драгојевић је члан Атлетског клуба инвалида "Врбас" из Бањалуке и у мају ове године је истрчао Бањалучки полумаратон.