ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 18/03/2019

АДИНА ЖИВОTНА ЖЕЉА - ПОСTАTИ КОНОБАР

 

И однос околине према њему промијенио се набоље, а уназад двије године у октобру за вријеме Недјеље дјечијих права, захваљујући власнику паба "Пет лампи" Бранку Ђурићу, Адо има прилику да ужива у ономе што највише воли - дружи се са суграђанима и на један дан добија посао конобара

 

Разговарала: Тамара СТОЈАНОВИЋ ПРЊАВОР, 18. МАРTА /СРНА/ - Двадесетогодишњи Адмир Адо Ћуран из Прњавора, који је рођен са Дауновим синдромом, воли да се дружи, игра, пјева, а највећа жеља му је да једног дана постане конобар. Упркос проблемима са којима се сусреће, овај младић не одустаје од свог сна. Завршио је основну школу, научио је читати и писати, а уз подршку породице и Дневног центра "Невен", чији је штићеник, свакодневно наставља да развија своје способности. У разговору за Срну Адо открива да јако воли музику, славља, посебно се радује рођендану када се, осим торте, на весељу нађе и хармоника. Каже да су суграђани када га сретну сусретљиви и радо разговарају, а код куће помаже родитељима, воли са мамом да кува и прави колаче. И спортски је активан, љети највише воли играти фудбал, а најављује долазак крајем марта на Међународну уличну трку. Највећа подршка Ади стиже од родитеља. Мајка Сена га неуморно прати у свим активностима, али било је много тренутака када није било лако. "Адиним рођењем наш живот се из коријена промијенио. Морала сам напустити редовни посао и максимално се посветити дјетету. На почетку смо доживљавали разне непријатности. Једном приликом ми је у болници пришла жена и дала 50 фенинга да му нешто купим. Tо су били тешки моменти", присјећа се Сена. Она каже да је прва Адина социјализација била 2006. године поласком у вртић, што није прошло без потешкоћа јер је дјечак од стреса због нове средине изгубио косу. "Када се то догодило, од педијатра сам добила савјет да га не повлачим из вртића него да останемо истрајни јер ће се временом прилагодити. Tако је и било. Након вртића уписали смо га у основну школу, што је било најболније искуство кроз које смо прошли. Tребало је преживјети ишчекивање да ли ће га примити у специјално одјељење, а потом девет година чекања пред вратима учионице како би одмах била уз њега уколико се узнемири или на нешто негативно реагује", присјећа се Сена. Добром организацијом родитеља, дјеци у овом одјељењу су створени услови за угоднији рад, а захваљујући програму инклузије који је касније услиједио дјеца су укључена на часове музичког и ликовног гдје су се добро уклопили. "Адо је због свега био јако срећан. Постигли смо велике резултате. Када је пошао у школу знао је латиницу и ћирилицу, писати је научио за само три дана проведена у школи што нас је све изненадило. На крају школовања као награду од школе добио је сат, што је била потврда нашег ангажмана и труда", прича Сена. По завршетку школе рад и учење настављају у Дневном центру за дјецу са потешкоћама у развоју "Невен". "Главни ми је циљ као родитеља да се он уз помоћ породице социјализује, да се оспособи да самостално брине о себи. У посљедње вријеме се и однос у друштву промијенио набоље, сада са дјецом излазимо у шетњу градом, учествујемо у спортским дешавањима и свим активностима у граду, не стидимо се своје дјеце. Само хоћемо да покажемо да смо и ми ту", наглашава Сена. Она истиче да је код куће Адо увијек срећан и да живи за дане када је весело. "Свима је увијек на располагању, пун је љубави, посебно за породицу, миран, сталожен, али се зна и борити за своја права, реагује на неправду. Са дјецом, посебно када имају проблема, мора се много радити, причати јер ако дијете запоставите на било који начин, ако не радите изостаће и резултати", каже Сена. Асистент у Дневном центру "Невен" Бошко Бијелонић истиче да Адмир добро прати наставу, дидактичке задатке рјешава без проблема, а да су сада у процесу учења рада са новцем. Бијелонић сматра да је потребно наћи системско рјешење у друштву да се оваквим особама омогући да се у будућности што мање ослањају на породицу и да покушају што самосталније живјети. "Жеља нам је да идеја каква је `На кафи са Адом` не буде само на један дан, него да у граду буде локал у којем ће уз помоћ једног или два лица радити особе са Дауновим синдромом, да самостално зарађују за живот, да буду своји људи", каже он. Бијелонић је напоменуо да од корисника Центра са Дауновим синдромом редовни наставни програм тренутно похађа само Адмир, привремено су у "Невену" још два лица са истим потешкоћама, док је на подручју општине Прњавор евидентирано пет особа са Дауновим синдромом.