ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

20/03/2019

ИЗВЕДЕН ПРОГРАМ ПОСВЕЋЕН ГУСЛАМА, КУЛТУРНОЈ БАШТИНИ ЧОВЈЕЧАНСТВА

 

СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ/НОВИ САД, 20. МАРТА /СРНА/ - На великој пјесничкој манифестацији "Прољећни Бранкови дани" у Новом Саду представљен је програм "Пјевање уз гусле", духовног елемента Србије који је уписан у Репрезентативну листу Унеска, чиме је званично уврштен у културну баштину човјечанства.

 

Сви учесници програма у новосадском Музеју Војводине у организацији "Бранковог кола" закључили су да гусле живе своју духовну мисију, те да нису хладан музејски експонат, већ живи умјетнички амблем са конкретним послањем и резултатима у сваком времену.

Они су истакли да су гусле неуништиве као дивно чудо српске културе и традиције, те да пјесме које су вијековима пјеване са кољена на кољено, без трулих ријечи кроз вријеме и данас масовно трају и трајаће у љепоти своје универзалне оригиналности.

Програм "Пјевање уз гусле" изведен је у традиционалној рубрици манифестације "Нематеријално културно насљеђе", а главни гост био је врхунски народни гулсар Бошко Вујачић, побједник бројних такмичења, као и гусларских сабора, саопштено из институције културе "Бранково коло", чије је сједиште у Сремским Карловцима.

Вујачић је и лауреат високих награда, попут Вукове, Златног лика Његошевог и других, а престижна признања добијао је и у Француској и Америци.

Чувени гуслар прво је извео је пјесму "Гојко" Бранка Радичевића која започиње стиховима: "Гусле моје овамоте мало,/ амо и ти танано гудало...". До краја програма извео је још двије антологијске српске народне пјесме о Марку Краљевићу, свирајући на савршен и гуслама посвећен начин, праћен громким аплаузима публике.

Вујачић је послије наступа истакао своју везаност за гусле још од дјетињства, поред оца даровитог гуслара.

Он је указао на природно својство гусала, почев од састава и елемената овог инструмента, преко текстова који се пјевају без иједне грубе ријечи, без понижавања онога о коме и о чему се пјева, као и о гуслама као инструменту високе моралне и умјетничке предиспозиције.

Публициста и дугогодишњи музички уредник Радио Новог Сада Дејан Томић, приређивач двије књиге о гуслама и гусларима, предочио је публици генезу писаних трагова у српској и јужнословенској периодици о гуслама и српским гусларима.

Томић је навео примјер мапе путовања и наступа легендарног гуслара Филипа Вишњића све до Темишвара.

Он је навео и старе текстове у штампи 19. вијека о бројним српским гусларима у Дубровнику, БиХ, Хрватској и Црној Гори.

Гусле као примјер феноменолошке и онтолошке вертикале српске културе и бића кроз вијекове представио је Јово Радош, филозоф по струци, предсједник Удружења гуслара Србије, аутор низа значајних књига, између осталих и антологије "Ганга".

Радош је указао на многобројне улоге гусала кроз вријеме, и, то историјску, друштвену, етичку, антрополошку, духовну, родољубиву, поетску, културолошку, психолошку, социолошку и друге.

Из антологијске пјесме Алексе Шантића "Претпразничко вече" Радош је навео свијетле стихове посвећене гуслама:

"Затим би отац, ведар к`о сјај дана,/ Узео гусле у жилаве руке,/ и гласно поч`о, уз гањиве звуке,/ Лијепу пјесму Страхињића Бана...".

Радош је рекао да постоји 76 активних и добро организованих гусларских друштава на српским просторима, од којих се једно, у Старој Пазови, зове "Бранко Радичевић".

У Сремским Карловцима и Новом Саду у току су "Прољећни Бранкови дани", велика манифестација посвећена 195. рођендану Бранка Радичевића, једног од највећих пјесника европског лирског романтизма 19. вијека.