ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 21/03/2019

БОГОСЛУЖБЕНЕ КЊИГЕ ИЗ ЦЕРОВИЦЕ - СРПСКЕ ТАПИЈЕ

 

У збирци је укупно пет старих књига из друге половине 18. вијека и једна из 19. вијека, за коју није тачно утврђено из којег је времена. Три књиге су штампане у Русији крајем 18. вијека

 

Приредила: Тамара СТОЈАНОВИЋ

ПРЊАВОР, 21. МАРТА /СРНА/ - У Народној библиотеци у Прњавору постављена је изложба старих богослужбених књига, које су за ову прилику уступили Завичајни музеј "Гојаковац" из Церовице код Станара и протојереј ставрофор Мирослав Живковић.

Протојереј Живковић наводи за Срну да су књиге велико богатство за оне који их поштују.

"Ако још узмемо у обзир да су књиге богослужбене и као такве су служиле свештеницима за молитвене обреде у једном одређеном периоду, онда се могу схватити као нешто што је од великог значаја за цјелокупни простор Поусорја и општине Станари", напомиње протојереј.

Књиге свједоче да је у Церовици постојала богомоља и прије градње садашњег храма 1892. године, а како су књиге у том периоду биле веома ријетке - поклањане су ондашњем свештенику, односно храму као богати дар.

На маргинама једне од богослужбених књига пише да књигу цркви на Гојаковцу поклања попадија Мара, супруга покојног попа Јове Миловановића за спомен на сина Михајла 1894. године.

Остале књиге су лична својина - Псалтир учитеља српског Петра Лаловића из 1864. године, затим Псалтир ученика Васе Јасенића, који је учио у Тешњу 1880. године, Требник попа Тодора Зрнића из Церовице, као и Минеј из 1841. године.

Књигама које су се до посљедњег рата налазиле у цркви на Гојаковцу деведесетих година прошлог вијека губи се траг, да би крајем 2016. и почетком 2017. биле пронађене у приватној збирци човјека који их је спасио од уништења током ратних сукоба.

Након његове смрти враћене су у Музеј "Гојаковац", гдjе се чувају у трезору.

Професор Угљеша Поповић, који проучава сакралну културу Срба на подручју Прњавора и околине, наводи да је у збирци укупно пет старих књига из друге половине 18. вијека и једна из 19. вијека, за коју није тачно утврђено из којег је времена. Поповић каже да су три књиге штампане у Русији крајем 18. вијека.

"Оне су преко Карловачке митрополије доспјеле у наше крајеве и вјероватно су биле у служби више парохија. Налазимо их тек у парохији Церовица, код Станара, средином 19. вијека, када је дошло до обнове црквеног живота у БиХ, пред сам долазак Аустрије. Ове књиге су наше тапије, оне су нас сачувале", истиче он.

Поповић прецизира да је у изложбеној поставци и Псалтир, за који се претпоставља да је штампан у Москви, богослужбена књига позната још у најстаријем периоду хришћанства.

Псалтир је дуго био главна књига за пјевање јер садржи 150 псалама у више верзија и користи се на готово свим православним богослужењима.

Друга књига је мали или скраћени Требник Теодора Зрнића из Церовице, богослужбена књига која има одређене молитве које свештеник чита током освештања воде, сахране, вјенчања и крштења.

У поставци је и велики Минеј или Требник са проширеним бројем молитава која свештеник користи током године. Он је штампан у Москви крајем 18. вијека, односно како пише на књизи - 1769. године, за вријеме владавине руске царице Катарине Велике.

Четврта књига, такође Минеј, штампан у Русији 1763. године, најстарија је на изложби.

"Минеји су богослужбене књиге, има их укупно 12. Ово је општи Минеј, у којем се налазе молитве и службе које свештеник обавља у току једне године. Ту су празници подијељени на Богородичне, светитељске, Христове, као и гласови којих има осам", говори Поповић.

Пета, најмлађе датирана књига, јесте Псалтир, штампан у Кнежевини Србији. На књизи пише да је штампана 1856. године у Београду за вријеме кнеза Милоша Обреновића. Свих пет књига штампано је на црквенословенском језику.

У штампању књига су кориштена оловна ћирилична слова. Велики значај имају барокне графике које дају посебну естетску димензију књигама.

Професор историје Дарио Топић из Прњавора подсјећа да је након пада средњовјековне Србије и Босне, те нешто касније и Херцеговине под турску власт, једино Црква идејно и духовно обједињавала и одржавала српски народ.

Књиге које је Црква користила у богослужењима имале су велики значај не само у смислу кориштења у службама, већ и као одређени материјал за записивање значајних догађаја.

Црквена управа у Церовици чува у трезору ове богослужбене књиге, а повремено их излаже у Завичајном музеју "Гојаковац".