ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 21/03/2019

КРАЈ ПОЗОРИШТА ЛУТАКА

 

Хашки међународни амерички суд, како га цинично називају заклети љубитељи права, уништио је задуго сваку могућност помирења на простору бивше Југославије намјерно фаворизујући политички, војно, морално и медијски једне и урнишући на тим пољима друге /Србе/

 

Пише: Ненад ТАДИЋ БИЈЕЉИНА, 21. МАРТА /СРНА/ - Коначном пресудом Радовану Караџићу и првостепеном пресудом Ратку Младићу Хашки суд заокружује основну политичку мисију - доказати да су Срби једини кривци за ратове у бившој Југославији, да су Бошњаци и Албанци жртве, а да је једина хрватска кривица - сукоб са Бошњацима. Хашки трибунал, који су неки правници код нас, али и у свијету, цинично назвали "међународни амерички суд за бившу Југославију", добио је велики новац да се организује са тим циљем, па је на крају све морало бити и изведено у складу са средствима. А, то значи дуге казне и медијски жестоко пропраћена суђења свим значајним окривљеним Србима, претежно тихе процесе против других актера, али са јаком медијском помпом током редовно ослобађајућих или временски симболичних пресуда /Насеру Орићу, Расиму Делићу, Рамушу Харадинају, Анти Готовини и другим хрватским генералима.../. Најосновнији увид у функције окривљених пред Хашким судом показаће да су на том судишту/стратишту, готово без изузетка, осуђени предсједници република, министри и генерали војске и полиције са српске стране, уз низ "обичних" оптуженика који су, најчешће, служили да се преко њих лакше припреме пресуде главним актерима. Код других страна, ситуација је била обрнута - један за другим ослобађани су сви виђенији актери рата, што је, ваљда, требало да докаже тезу да су злочини других страна тек спорадични инциденти. Тако се одомаћила верзија према којој су у рату деведесетих година прошлог вијека сви протјеривани из својих кућа и станова, а само Срби "одлазили добровољно". Овај цинични закључак директна је посљедица правде међународног америчког суда у Хагу и изазван је потпуним одсуством било какве емпатије или поштовања туђе патње и жртве. Тако су српска гранатирања дијелова Сарајева и српски злочини, које нико нормалан не спори, процесуирани у детаље, али исти ти злочини над становништвом српских дијелова града никада нису озбиљно ни разматрани. Злочини над униформисаним лицима бошњачке или хрватске националности названи су правим именом, али стријељање и масовна егзекуција војника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, у "Тузланској колони" или клање припадника Војске Републике Српске на Игману или Озрену једноставно су прећутани. Хашка подјела са холивудским каубојским шмеком на "добре и лоше момке" и "агресоре и мирне грађане" довела је до морбидног и апсурдног етикетирања сарајевских Срба као агресора на сопствени град, па су, сходно томе, Срби из БиХ прозвани агресорима на земљу у којој живе?! Дуг је списак хашких правосудних "производа" у БиХ и на простору цијеле бивше Југославије, а сваки се завршава са пресудама које једну страну воде у затвор на стотине година и стављају јој медијску и правосудну омчу око врата, а други добијају моралну сатисфакцију као једине жртве. Основан да потврди америчку и, уопште, НАТО верзију распада Југославије и да на примјеру Срба пошаље јасну поруку да ће тако проћи свако ко изађе ван дозвољеног оквира међународне силе, Суд је приљежно и уз пар "поправних испита" сасвим отплатио своје финансијере. Спријечена је свака могућност искакања из матрице хашког правосудног игроказа, а у случајевима када су неке судије одлучиле да се мало баве и правом, попут прве пресуде хрватским генералима из акције "Олуја", осуђеним на велике затворске казне, жалбена вијећа су ствар враћала на "прави пут". Тако је хрватска власт опрала руке за протјеривање Срба из Хрватске и њихово свођење на небитну националну мањину од једва три одсто, а западне силе и НАТО послали су поруку да не заборављју своје савезнике и да они који су са њима не могу бити криви ни за шта. Ипак, мање послушни Хрвати из БиХ осјетили су дјелић бијеса који су страни ментори свакодневно испољавали према дежурним "паријама" Србима - кажњени су за рат против Бошњака који су били одређени за њихове савезнике. Због тога су само Хрвати платили казну за злочине, а друга, бошњачка страна, која је одрадила своју написану улогу, сасвим је амнестирана. Ни једни ни други нису у Хагу одговарали за било какав злочин над Србима у БиХ, ако се изузме пар затворских чувара. Хашки међународни амерички суд, како га колоквијално називају неки заклети љубитељи права, уништио је задуго сваку могућност помирења на простору бивше Југославије, намјерно фаворизујући политички, војно, морално и медијски једне и урнишући на тим пољима друге /Србе/. То је једина ствар о којој не може бити спора када је ријеч о "правосудној институцији" која се бавила чак и језичким питањима, оснивајући "БХС језик". Распад Југославије и оснивање Хашког суда са оваквим циљевима једнако су били погубни за српски народ, који је од побједника у два свјетска рата и, објективно, најзаслужнијег за стварање обје Југославије завршио на оптуженичкој клупи као творац "удруженог злочиначког подухвата" против свега што око њега живи и дише. Отуда ће затварање Хашког трибунала означити крај једне морбидне показне вјежбе у којој су углавном Срби, али, понекад, и други актери, били тек погодне "радне макете" за све што ће касније бити испробано или се управо испробава над неким дугим нацијама и у другим срединама. Не улазећи у доказни поступак против Радована Караџића нити било кога другог, али упоређујући жртве, број протјераних и страдања на свим странама, мора се примијетити пријетећа провалија између доживотних робија за српске актере рата и никаквих казни на другим странама. То не само да неће довести до било каквог помирења у БиХ и у региону, а јасно је да то и није била намјера хашког међународног америчког суда, већ ће оставити мржњу која ће деценијама спречавати било какав егзистенцијални договор међу онима који ту живе. Хашки суд, који је често личио на позориште лутака чије конце промишљено вуче рука са стране, ускоро се затвара, али правда и национално и међувјерско помирења у БиХ и бившој Југославији остају утамничени у њему заувијек. Као беспотребно убиство, као леш убијеног зазидан у темеље моста којим саобраћај никада неће ићи.