ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

02/04/2019

ИЗГРАДЊА ХИДРОЕЛЕКТРАНА И ИНФРАСТРУКТУРЕ ЋЕ ПОДИЋИ ПРИВРЕДУ СРПСКЕ

 

Када уђемо у изградњу хидроелектрана, ауто-пута и других великих инфраструктурних објеката, то ће нам омогућити раст БДП-а, просјечне плате, стандарда и запослености. Али то није нешто што можемо радити у 100 дана мандата Владе, истиче Вишковић.

 

Разговарао: Дарко ГАВРИЛОВИЋ

БАЊАЛУКА, 2. АПРИЛА /СРНА/ - Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је да је поносан што је Влада у првих 100 дана мандата покренула изградњу три хидроелектране на ријеци Дрини у које ће Српска и Србија уложити више од 450 милиона евра, наводећи да ће њихова изградња уз реализацију великих инфраструктурних пројеката бити вишеструко корисна за Републику Српску и покренути њену привреду.

"Најважније је да то радимо заједно са Србијом, односно да то раде електропривреде Српске и Србије. То показује да специјалне и паралелне везе нису само на папиру, него да грађани и у Србији и у Републици Српској имају корист од тога", рекао је Вишковић у интервјуу Срни.

Према његовим ријечима, изградња хидроелектрана, чија је укупна инсталисана снага између 180 и 200 мегавата, донијеће велике бенефите, прије свега, за људе који живе на том простору, али и за Српску јер ће доћи у позицију да има значајно већу производњу електричне енергије, из сфере чисте енергије, коју захтијева Европа.

"Европа више не дозвољава или има велику резерву према изградњи енергетских објеката који су штетни за животну средину", каже Вишковић.

Премијер Српске је рекао да ће прије поменуте три хидроелектране почети изградња Хидроелектране "Дабар".

"У наредних мјесец или два биће изабран извођач који ће је градити по систему `кључ у руке` и он финансира и гради електрану", рекао је Вишковић.

ОГРОМАН ТРУД УЛОЖЕН У ПРВИХ 100 ДАНА РАДА ВЛАДЕ

Говорећи о осталим резултатима Владе у првих 100 дана мандата, Вишковић је истакао да иза ње стоји огроман напор и да ће кључне реформе и инфраструктурни пројекти дати ефекте у каснијем периоду, иако већи дио јавности очекује да они одмах буду видљиви.

"Влада је у првих 100 дана радила на томе да поредамо приоритете у инфраструктури. Сада смо утврдили шта нам је национални приоритет. Први приоритет за Српску је да градимо ауто-пут од Добоја, преко Вукосавља, Брчког и Бијељине према Рачи и његово повезивање са ауто-путем Београд-Загреб у Кузмину. Такође, желимо да изградњом моста на ријеци Сави код Градишке ауто-пут буде у пуном капацитету", истакао је Вишковић.

Он је додао да су молбе из Српске наишле на разумијевање предсједника Србије Александра Вучића и да је Србија промијенила своје приоритете и озбиљније кренула у изградњу инфраструктуре према Српској и повезивање са њом.

"Вучић је чак рекао да ће Србија у потпуности инвестирати у изградњу моста на ријеци Сави у профилу ауто-пута, који је најзахтјевнији и најскупљи објекат на комплетној траси од Добоја до Кузмина. Вучић је изразио спремнос и да помогне изградњу ауто-пута од Раче према Бијељини што је за Српску више него значајно, знајући да километар ауто-пута у нормалним условима кошта између осам и десет милиона евра. Упућујем велику завалност Вучићу и Србији", каже Вишковић.

Према његовим ријечима, Влада је обезбиједила и посао за студенте генерације са јавних универзитета у Бањалуци и Источном Сарајеву.

"Можда то некоме дјелује као небитна мјера, али смо тиме показали бригу за наше младе. То нису обични студенти, него студенти генерације и Влада је омогућила да сва та дјеца добију посао јер су то својим радом и школовањем заслужили. Ми ћемо то преточити у законско рјешење тако да свака будућа влада има обавезу да запосли ту дјецу", рекао је Вишковић.

Премијер Српске је нагласио да је ово чак историјска одлука јер је Влада показала да неко води рачуна о најбољим студентима и да њихов труд и залагање нису узалудни.

"Они су будућност Српске, ко ће бити други ако нису они, они су најбољи. Ми их нисмо школовали да бисмо их слали у Европу. У разговору са њима моја једина молба је била - немојте ићи, останите овдје, Српска треба ваше знање, енергију, младост и идеје. Очекујем да ти људи буду премијери, министри, директори јавних предузећа и установа. Поносан сам на ту мјеру и мислим да ће она показати значајне резултате", изјавио је Вишковић.

Он је подсјетио да је Влада промовисала циљеве кроз експозе и мјере из Програма економских реформи и подијелила их у седам области, а први на листи је побољшање конкурентности и продуктивности наше привреде.

"Направљен је динамички план, јасно је дефинисано шта и када радимо, у свих седам области смо предузели активности и ниједну од тих мјера нисмо прескочили или занемарили. То су циљеви Владе до 2021. године", додао је Вишковић.

Он је прецизирао да су промијенили законе о дјечијој заштити, добити, привредним друштвима, занатско-предузетничкој дјелатности, уређењу простора и грађењу, играма на срећу...

"Планирамо да донесемо закон о подстицајима да та област више не буде уређена правилницима. Усвојили смо Акциони план запошљавања за 2019. годину и за те намјене планирали око 17 милиона КМ. Усвојили смо и Уредбу о стамбеном збрињавању породица погинулих бораца и ратних војних инвалида и желимо да то питање дефинитивно ријешимо", навео је Вишковић.

Он је најавио да ће ускоро бити измјењен и Закон о здравственом осигурању и кренути у реформу Завода за запошљавање.

"Одвојићемо активну и пасивну радну снагу. Желимо да Завод за запошљавање буде сервис људима који траже посао, а не сервис бенефита који од тог завода могу добити. Дио људи се води фиктивно у евиденцији Завода за запошљавање да би остваривао право на социјалну заштиту, а у суштини не тражи посао или га то не занима", рекао је Вишковић.

Реформисан ће, каже он, бити и републички Инспекторат због чега је Влада кренула са доношењем новог закона о инспекцијама.

Вишковић је рекао да су Инспекторату на претходној сједници Владе одобрили два милиона КМ за набавку новог софтверског система и опреме са којом на бољи начин могу примјењивати закон.

Према његовим ријечима, Влада је усвојила и Акциони план за рјешавање проблема у здравственом сектору, оцијенивши да је то највећи проблем са којим се сусрећу.

"Влада показује намјеру да се ухватимо укоштац са тим проблемом. Ми не бјежимо од проблема него идемо да их рјешавамо", истакао је Вишковић.

Он је рекао да су у здравственом сектору, упркос проблемима, реализовани пројекти и огромна улагања каквих није било у посљедњих 50 година.

"Ми смо их реализовали у посљедњих неколико година. Већ смо ушли у процес пресељења опреме и кадра у болници `Србија` у Источном Сарајеву, положен је камен темељац за болницу у Добоју, потписан је уговор са извођачем за санацију и адаптацију болнице у Фочи, одобрен је пројекат санације, проширења и набавке нове опреме у болници у Зворнику, а имали смо инвестиције и у Универзитетски клинички центар у Бањалуци и болницу у Бијељини", подсјетио је Вишковић.

Према његовим ријечима, Влада је радила и на Закону о фискалним касама, а ићи ће и у измјену Кривичног законика да би, између осталог, утаја пореза била третирана као кривично дјело.

"Нисам оптимиста до те мјере да кажем да ћемо искоријенити сиву економију, криминал и корупцију, али ћемо то сигурно смањити у значајном проценту", рекао је Вишковић.

МЕНАЏМЕНТ СВИХ ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА НА ТЕСТУ

Предсједник Владе је нагласио да није задовољан радом јавних предузећа и њиховим доприносом развоју Српске.

"Да сам задовољан не бисмо обавили разговор са менаџментом свих јавних предузећа и њиховим управним и надзорним одборима. Рекли смо им шта очекујемо од њих. Нема ниједног или је мали број јавних предузећа гдје су директори и њихов менаџмент у статусу именованих лица, сви су у статусу вршилаца дужности. Желимо да видимо врло брзо, а то ће се показати половином године на бази шестомјесечних извјештаја, ко се од њих креће на фону мјера политике Владе, а ко од тога одудара", каже Вишковић.

Он је подсјетио да су принципи ред, рад и одговорност и да ће то бити мјера останка појединаца на функцијама, а не страначка или друга припадност.

"Ко ради часно и поштено у интересу Српске и грађана не треба да брине за свој статус, а они други не могу остати на тим позицијама. Јавна предузећа могу радити још боље и бити профитабилнија и нисам сагласан са тим да нека од њих постоје само због себе или људи који тамо раде. Очекујем да и буџет и грађани виде корист од тих јавних предузећа", рекао је Вишковић.

Он је поручио да се свакодневно боре и са вишком запослених у администрацији и да су на неколико сједница Влада чак скидали систематизације радних мјеста које су
ишле у смјеру повећања броја запослених.

Вишковић каже да је циљ Владе мање запослених у администрацији, али не да их проглашавају технолошким вишком и шаљу на улицу, већ да ограниче запошљавање у јавним предузећима и институцијама, што ће уз природни одлив и добровољни одлазак утицати на смањење њиховог броја.

"Са Привредном комором и Унијом Удружења послодаваца разговарамо да им понудимо један број људи из јавног сектора. Влада и институције би за те људе плаћали плате и доприносе годину дана, а привредници би потом били у обавези да их задрже три или пет година. Њима треба радна снага, ми имамо вишак и тај вишак можемо да им понудимо", истакао је Вишковић.

Говорећи о политици која се тиче плата у јавном сектору, Вишковић је подсјетио да су примања запослених у образовању и култури порасла усклађивањем са платама осталих буџетских корисника, чиме је послије неколико година испуњена та обавеза.

"Ишли смо само на повећање плата униформисаним припадницима Министарства унутрашњих послова /МУП/ са средњом и вишом стручном спремом јер смо свједоци надолазеће мигрантске кризе и тежине посла који они обављају свакодневно. Било је поражавајуће да су наши припадници МУП-а са средњом и вишом стручном спремом имали ниже плате од свих полицајаца у БиХ", појаснио је премијер Српске.

Према његовим ријечима, циљ Владе је да покуша да задржи плате у јавном сектору на садашњем нивоу, а да растом плата у реалном сектору дође у позицију да кроз повећање прихода у буџету може размишљати о повећању плата и ванредном усклађивању пензија.

Услов за то је, каже премијер Српске, креирање мјера које ће омогућити да прилив средстава у буџету буде већи него што је сада.

"Најлакше је бити добар премијер и обећавати свима да ће добити више новца, али ако немам реалне приливе да то могу испоштовати, онда ћу бити лош човјек и обећати нешто што се сутра не може дати. Не бих желио да створим обавезу коју не можемо да испоштујемо. Присталица сам да све гледамо реално и да јасно кажемо шта је могуће, а шта не и да се договарамо", каже Вишковић.

ЦИЉ ЈАЧИ ПРИВРЕДНИ РАСТ, БЛОКАДЕ У САРАЈЕВУ

Предсједник Владе Републике Српске рекао је у интервјуу Срни да је циљ достизање годишњег раста бруто домаћег производа /БДП/ од најмање 4,5 одсто, али да то не зависи само од прилика у Српској.

"Ми смо мала економија и врло смо рањиви од могућих турбуленција у регионалним, европским или свјетским оквирима. Италијанска и њемачка привреда пролазе кроз неку фазу рецесије и плашим се да се то у неком моменту не одрази и на Српску јер су те двије економије наши највећи спољнотрговински партнери и већина нашег извоза одлази на њихова тржишта. То се за сада не осјећа", каже Вишковић.

Према његовим ријечима, морамо бити поштени и одговорни и рећи шта зависи, а шта не зависи од нас у Српској.

"Све мјере и пројекти које сам помињао иду ка том привредном расту. Када уђемо у изградњу хидроелектрана, ауто-пута и других великих инфраструктурних објеката, то ће нам омогућити раст БДП-а, просјечне плате, стандарда и запослености. Али то није нешто што можемо радити у 100 дана мандата Владе", истиче Вишковић.

Он је нагласио да би био презадовољан да се тај точак привредних активности почне брзо окретати у наредних годину или двије јер прије тога треба урадити пројекте, извршити експропријацију и ријешити финансирање, што представља велики рад који се не види.

"Неки од тих пројеката у одређеном дијелу могу бити реализовани у мандату овог сазива Владе и неке ствари које ми данас радимо праве резлултате ће показтати за три или четири године", сматра Вишковић.

Коментаришући посљедице неформирања власти на нивоу БиХ и у ФБиХ, Вишковић је рекао да се оне осјете јер има ствари које Влада Српске не може сама да спроведе.

"Једно веома значајно питање за Српску и њене грађане је расподјела средстава које прикупља Управа за индиректно опорезивање /УИО/. Имамо проблем због неформирања Савјета министара и власти у ФБиХ гдје су људи у техничком мандату, кажу да нису овлашћени да одлучују и ту је тачка. УИО је израчунала да би Српској од ПДВ-а у овом моменту требало да припадне много више новца и то би била значајна средства за наш буџет, али ми то не можемо да ријешимо", нагласио је Вишковић.

Он је рекао да је из истог разлога за ранији период покренут спор са УИО и да је Српска доказала да је због неусклађених коефицијената за расподјелу закинута.

"Донесена је и судска пресуда на основу које су блокирани рачуни, али нека банка хоће да је изврши, нека неће и зато нам треба тај ниво власти /Савјет министара/ да то ријешимо", каже Вишковић.

Према његовим ријечима, на рачунима "Електропреноса БиХ" у банкама већ 15 мјесеци блокирано је више од 150 милиона КМ намијењених за инвестиције.

"Од тих средстава у Српској би требало бити инвестирано више од 60 милиона КМ. То је значајан новац који би омогућио да запослимо људе и повећамо плате и БДП. Привредници из Српске и ФБиХ чија је дјелатност уско повезана 'Електропреносом' не могу да раде и чекају. У Бањалуци имамо пројекат изградње трафо-станице за коју је обезбијеђена локација и све сагласности, али је заустављен", упозорава Вишковић.

Предсједник Владе Српске истиче да је комплетном менаџменту "Електропреноса БиХ" истекао мандат.

"Некима је истекао још 2017. године. Тамо више нико није у мандату. Зато нам треба Савјет министара да сва питања ријешимо и све одблокирамо. Ја неке ствари које желим и које бих требало да урадим не могу да завршим зато што не зависе од мене. Ја сам ту да све оно што зависи од Владе Српске радимо што је брже могуће у складу са законом", закључио је Вишковић у интервјуу Срни.