ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан24/04/2019

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 26. АПРИЛА /СРНА/ - Данас је петак, 26. април, 116. дан 2019. До краја године има 249 дана.

 

121. - Рођен римски филозоф и цар Марко Аурелије Антоније, који је током владавине од 161. до 180. године сузбио германску инвазију на Римско царство. Његове биљешке на грчком језику, вођене на ратним походима у Европи и Азији, филозофска интроспекција и размишљања о етици, објављена посмртно у 12 књига под насловом "Самом себи", вијековима су биле једно од најчитанијих штива. Један је од најзначајнијих представника позног стоичког еклектицизма и моралном самоанализом много је утицао на потомство. Упамћен је и по изузетној скромности и честитости, крајње неуобичајеним за владара.

1452. - Рођен италијански сликар, вајар, архитекта, инжењер, проналазач и мислилац Леонардо да Винчи, један од највећих умова ренесансе, који је спојио средњовјековно енциклопедијско знање са егзактном модерном методом опажања. У Француску је прешао 1516, гдје је 1519. умро. Израдио је релативно мало слика, од којих су најзначајније "Мона Лиза", "Богородица у пећини", "Света Ана", "Тајна вечера". Урадио је велики број цртежа, а многе његове фреске су оштећене зато што је експериментисао бојама. Није се интересовао само за људско тијело и природу него и за психологију: у "Тајној вечери" је методски простудирао и нијансирано изразио карактер сваке личности, а у "Мона Лизи" је тражио мистерију унутрашњег живота. Први је унио атмосферу у слике и помоћу свијетло-тамног моделисања дао топлину коже и мекоту тијела. Ниједно његово вајарско дјело није сачувано, а архитектонске замисли су остале у пројекту. Живо су га привлачиле и природне науке - физика, астрономија, хемија. Пројектовао је и справе за летење. Написао је "Трактат о сликарству".

1532. - Турска војска, напредујући ка Бечу, под командом султана Сулејмана Другог, упала је у Мађарску.

1573. - Рођена француска краљица италијанског поријекла Марија де Медичи, која је послије смрти краља Анрија Четвртог - 1610. управљала земљом као регенткиња уз сина Луја Тринаестог. Покушавала је да сузбије самовољу високог племства, а кад није успјела да нађе ослонац у парламенту, распустила га је 1614, послије чега се скупштина није састајала до Француске револуције 1789. Тек је кардинал Арман Жан Ришеље, први министар од 1624, сузбио тежње племства и ојачао краљев апсолутизам, али је онемогућио и њен уплив на државне послове.

1607. - Капетан Џон Смит у Кејп Хенри у Вирџинији довео прве колонисте, који ће основати прво стално британско насеље у Америци.

1711. - Рођен шкотски филозоф, економиста и историчар Дејвид Хјум, који је критиком вјеродостојности метафизике, односно преиспитивањем принципа каузалитета, уздигао емпиристичко филозофско мишљење у Енглеској. Дао је значајан подстицај критичкој филозофији Имануела Канта и утицао на позитивизам и логичко-емпиристичку филозофију. Претходник је класичних енглеских економиста и творац квантитативне теорије новца. Дјела: "Расправа о људској природи", "Морални, политички и литерарни огледи", "Филозофски оглед о људском разуму", "Политичке расправе", "Истраживање принципа морала", "Историја Енглеске", "Мој живот".

1798. - Рођен француски сликар Ежен Делакроа, главни представник романтизма, изврстан колориста, склон литетарним и егзотичним сижеима, који је створио дјела великог темперамента и драматичности. Илустровао је "Фауста" Јохана Волфганга Гетеа и написао "Дневник" у којем је изложио запажања о умјетности. Дјела: "Дантеова барка", "Улазак крсташа у Цариград", "На барикадама 28. јула 1830.", "Покољ на Хиосу", "Смрт Сарданапала".

1812. - Рођен њемачки индустријалац Алфред Круп, назван "краљ топова", под чијом је управом металуршки концерн "Круп" 1847. почео да производи тешке топове. Фабрике "Круп" су у оба свјетска рата производиле тешко наоружање за њемачку војску.

1828. - Русија објавила рат Отоманском царству ради подршке борби Грчке за независност.

1865. - Џон Вилкис Бут, убица предсједника САД Абрахама Линколна, убијен је у пуцњави с федералним војницима, 11 дана послије Линколнове смрти.

1889. - Рођен аустријски филозоф Лудвиг Витгенштајн, заслужан што је проблематика језика, значења и смисла исказа добила посебно мјесто у филозофији. Дјела: "Филозофска истраживања", "Плава и смеђа књига", "Напомене о основама математике", "Филозофске напомене".

1894. - Рођен њемачки ратни злочинац Рудолф Хес, замјеник нацистичког вође Адолфа Хитлера, који је у мају 1941, наводно на своју руку, авионом одлетио у Шкотску, намјеравајући да код британске владе издејствује сепаратан мир с Њемачком. Његов приједлог није прихваћен и крај Другог свјетског рата је дочекао као заробљеник у Великој Британији. На суђењу у Нирнбергу 1946. осуђен је за ратне злочине на доживотну робију. У августу 1987. објесио се у ћелији затвора "Шпандау" помоћу електричног кабла.

1904. - Умро математичар Димитрије Нешић, професор математике на Великој школи у Београду, члан Српске краљевске академије и министар просвјете. Написао је више уџбеника и увео метарске мјере у Србији.

1910. - Рођен писац Мехмед Меша Селимовић, члан Српске академије наука и уметности, један од највећих српских књижевника 20. вијека. Како је сам открио, потомак је српске породице Вујовић. Завршио је Филозофски факултет у Београду и до Другог свјетског рата био је професор у гимназији у родној Тузли. По изласку из усташког логора 1943. придружио се партизанима, а послије рата био је директор драме Народног позоришта у Сарајеву, умјетнички директор "Босна-филма" и главни уредник сарајевског Издавачког предузећа "Свјетлост". Због прогона којем су га подвргли босански политичари прешао је у Београд и ту остао до смрти - 1982. године. Роман "Дервиш и смрт", један од најзначајнијих у српској литератури, одликује се особеношћу третирања теме, густином опсервације човјековог живота у трагичним околностима, рефлексијама о људској егзистенцији и - као и друга његова дјела - унутрашњим чаром приповиједања. Остала дјела: романи "Тишине", "Тврђава", "Магла и мјесечина", "Круг", збирке приповиједака "Прва чета", "Туђа земља", "Дјевојка црвене косе", студија "За и против Вука", есеји "Писци, мишљења, разговори", мемоарска проза "Сјећања", неколико филмских сценарија.

1915. - Италија тајно потписала Лондонски уговор с Великом Британијом, Русијом и Француском и прешла у Првом свјетском рату на страну сила Антанте, које су јој обећале Тирол, Трст, Горицу, Истру, дијелове Далмације и Албаније и Додеканеска острва у Егејском мору.

1931. - Умро српски глумац и редитељ Милорад Гавриловић, управник Народног позоришта у Београду, један од најдаровитијих и најобразованијих глумаца свог времена. Знатно је утицао на стил игре у смјеру природног говора и понашања на сцени.

1937. - Њемачки авиони, које је Франсиску Франку послао Адолф Хитлер, у Шпанском грађанском рату разорили градић Гернику у Баскији и усмртили стотине цивила. Шпански сликар Пабло Пикасо овјековјечио је страдање Гернике на истоименој слици.

1942. - У највећој несрећи у историји рударства, у кинеском руднику угља у Бенксију, тада под окупацијом Јапана, погинуло је 1.540 људи.

1954. - У Женеви почела конференција о Индокини, чиме је окончана француска доминација у том дијелу свијета. САД нису прихватиле резултате скупа, па је јуна 1954. диктатор Нго Дин Дијем, уз подршку САД, постао премијер Јужног Вијетнама.

1962. - Америчком ракетом из Кејп Канаверала лансиран први британски сателит - "Аријел Први".

1964. - Тангањика, Занзибар и Пемба основале Уједињену Републику Тангањике и Занзибара, која је 29. октобра 1964. названа Танзанија.

1966. - У ерупцији вулкана Келуд, на индонезијском острву Јава, погинуло најмање хиљаду људи.

1984. - Умро амерички џез музичар афричког поријекла Вилијам - Каунт Бејзи, композитор и вођа оркестра. Основао је 1937. оркестар са врхунским музичарима - укључујући пјевачицу Били Холидеј и трубача Бака Клејтона - који је убрзо стекао славу најбољег свинг-оркестра у свијету.

1986. - У совјетској атомској електрани у Чернобиљу експлодирао четврти реактор, изазвавши најтежу мирнодопску нуклеарну катастрофу, послије које је хиљаде људи умрло од посљедица зрачења, а радиоактивни облак је прекрио знатан дио Европе.

1994. - Приликом пада тајванског путничког авиона "ербас А300-600" у близини аеродрома код јапанског града Нагоје погинуло је свих 264 путника и чланова посаде.

1994. - У Јужној Африци почели први избори, на којима су учествовали и црнци и бијелци.

1999. - У Албанији се срушио амерички хеликоптер АХ- 64 типа "апач".

2004. - Дом народа Парламентарне скупштине БиХ усвојио је измјене и допуне Изборног закона БиХ, којима се регулише заступљеност националних мањина у органима локалне власти и омогућава плаћено политичко оглашавање у предизборној кампањи.

2005. - Парагвајски писац Роа Бастос, једна од централних личности у латиноамеричкој књижевности, преминуо је у 88. години. За књигу "Ја, врховни" /1974/ добио је Сервантесову награду /1989/.

2007. - Руски предсједник Владимир Путин суспендовао обавезе Русије из Споразума о конвенционалним снагама у Европи због америчког плана о постављању ракетног штита у земљама источне Европе.

2011. - Чилеански пјесник Гонзало Рохас премиуо у 94. години у Сантјагу. Међу његовим најпознатијим дјелима су књиге поезије "Несрећа човека" /1948/, "Против смрти" /1964/ и "Tама" /1967/. Рохас је 2003. добио највеће књижевно признање на шпанском говорном подручју, награду "Сервантес". Добитник је више награда за књижевност, укључујући и чилеанску Националну награду за књижевност, Награду краљице Софије за Иберијско-америчко пјесништво, мексичку Октавио Паз награду.