ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Тема дана09/05/2019

ОДАВАЊЕ ПОЧАСТИ ЗЛОЧИНЦИМА ГОВОРИ КАКВА ЈЕ ДАНАШЊА ХРВАТСКА

 

БЕОГРАД, 9. МАЈА /СРНА/- Секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир изјавио је да чињеница да је хрватски предсједник Колинда Грабар Китаровић дан уочи обиљежавања Дана побједе над фашизмом посјетила Блајбург и одала почаст усташама који су били "најстраснији изданци фашизма" говори каква је данашња Хрватска и на које темеље се ослања.

 

Он је у изјави Срни напоменуо да је познато ко је страдао у Блајбургу и да су власти Аустрије забраниле манифестације на којима се презентује усташка идеологија.

"Аустрија се оградила и сада на неки начин Грабар Китаровић жели да избјегне оно што би се 18. маја требало десити на тој комеморацији и жељела је да прије свих њих положи цвијеће", рекао је он.

Будимир је нагласио да очекује да ће Аустрија остати досљедна и да ће, према закону који је донијела, спријечити одржавање манифестација које подстичу мржњу.

"Ми се надамо да ће коначно и Хрватска престати да и обиљежава такве датуме и да се одрекне те идеологије која је довела до милионског страдања Срба, Јевреја и Рома и других антифашиста", рекао је Будимир.

Он је поновио да је било очекивано да ће Хрватска уласком у ЕУ одрећи своје усташке прошлости, те да ће престати са ревидирањем историје, што она и даље упорно чини.

"Не треба заборавити да је у Хрватској протеклих деценија оскрнављено и уништено више од 3.000 спомен обиљежја антифашистичке борбе коју су у Хрватској углавном водили Срби и на основу које је створена авнојевска Хрватска", рекао је Будимир.

Хрватски предсједник Колинда Грабар Китаровић јуче је посјетила Мацељ, Блајбург и Худу јаму гдје су сахрањени усташе, домобрани и други сарадници нацистичке Њемачке, међу којима припадници "Ханџар дивизије", те положила цвијеће и прислужила свјеће.

У саопштењу из кабинета председика Хрватске оцењено је да су "овим масовним убиством ратних заробљеника и цивила након Другог свјетског рата прекршене све цивилизацијске норме и одредбе хуманитарног права, прије свега Женевска конвенција о ратним заробљеницима из 1929. године".