ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Српска памти12/05/2019

ОБИЉЕЖЕНО 77 ГОДИНА ОД ПРОБОЈА УСТАШКЕ ОПСАДЕ

 

ПЕТРОВАЦ, 12. МАЈА /СРНА/ - У мјесту Биљег данас је, у организацији Српског народног вијећа /СНВ/ и Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске /САБА/ обиљежено 77 година од пробоја усташке опсаде из које је спашено на дестине хиљада Срба и партизана.

 

Свечаност је почела на Петровцу полагањем вијенаца погинулим жртвама код споменика Војину Бакићу и устанку народа Баније и Кордуна, девастираног и необновљеног, који, како је иронично рекао предсједник СНВ-а Милорад Пуповац, "показује досадашњи европски карактер Хрватске, која се у ЕУ парламенту бави `нутелама`, а не европским вриједностима".

Пуповац је предложио да се Бакићев споменик претвори у музеј, с концептом приказивања свега значајног у историји Кордуна, независно од тога да ли је ријеч о историји хрватског, српског или неког другог народа.

"Има слојева историје о којима се у овој земљи не говори и нема музејских поставки који би свједочили о тим периодима, а ништа не треба скривати, ни тамне ни свијетле периоде, ни слободарске ни неслободарске, ни код Срба ни код Хрвата", рекао је Пуповац.

Он је поздравио окупљене антифашисте који су стигли из источне Славоније, Истре, Међимурја и Далмације, те госте из Велике Кладуше у БиХ, а посебно поздравио још увијек живе учеснике Народноослободилачке борбе, за које је рекао да су у херојско вријеме са херојским дјелима постали хероји.

"Вама, окупљенима око идеје антифашизма хвала што сте дошли и показали да вам је стало, да покажемо да ћемо знати рећи `не` и данас и сутра, свима који буду хтјели поништавати идеју због које се окупљамо", поручио је Пуповац.

Начелник општине Војнић Небојша Андрић /ХДЗ/, који је и раније долазио на скуп, рекао је да данашње младе генерације живе слободу као нешто што је дошло само од себе, али за њу је кроз вијекове проливено пуно крви.

"Највећу је жртву Кордун и цијели овај крај дао за вријеме Другог свјетског рата, о чему свједоче и бројни споменици. Ми им се требамо поклонити и одати признање", рекао је Андрић.

Он је најавио да ће општине Војнић и Гвозд заједнички осмислити пројект за финансирање уређења овог спомен-подручја на Петровој гори.

Окупљене је позвао да помогну на предстојећим евроизборима да лидер Самосталне демократске српске странке /СДСС/ Милорад Пуповац уђе у Европски парламент, додавши да је увјерен да је Пуповац човјек који ће тамо лобирати за општине са кордунског подручја.

Дејан Јовић, други на листи СДСС-а за Европски парламент, поручио је да се треба сјећати жртава, али да се треба сјећати и побједе над усташким злом остварене 1945. године у Хрватској, Југославији и цијелој Европи.

"Наша је жртва била велика, али је и наша побједа била велика, те је на њој створена идеја уједињене Европе, која је створена зато да никада више ни један народ не ратује против другог", рекао је Јовић.

У име САБА Хрватске Иван Фумић подсјетио је да је због расних закона усташког режима и убистава Срба, Јевреја и Рома народ устао и започео Народноослободилачку борбу, те да је побједа услиједила због братства и јединства, након чега се градио социјализам.

"А сада се предсједница државе на Дан ослобођења Загреба иде поклонити усташама. Замислите да се /њемачки канцелар Ангела/ Меркел иде поклонити СС-овцима, па не би више ни пет минута била на власти у Њемачкој. Наша власт плаче над пораженима и клања им се. Ми антифашисти заправо бранимо углед Хрватске, а ови на власти је систематски руше", рекао је Фумић.

Учесник пробоја, тада малољетни Миле Кнежевић, испричао је да је након вишемјесечног прогањања, убијања и одвођења у логоре смрти жена, дјеце и старијег становништва кордуна, 700 партизанских бораца у ноћи са 13. на 14. маја 1942. кренуло у акцију пробоја обруча неколико хиљада припадника усташко-домобранских снага.

Усташка војска се повукла и више се никада није усудила обрачунати са партизанима на Петровој гори, која је за вријеме Народноослободилачког рата била упориште кордунашких партизана и на чијем се подручју налазила партизанска болница.

Кнежевић је рекао да је на Кордуну током Другог свјетског рата било више од 30.000 жртава, од чега 6.608 дјеце.