ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 02/06/2019

ТАСИЋ: СЦЕНОГРАФИЈА ТРЕБА ДА БУДЕ ОГЛЕДАЛО ПОЗОРИШТА

 

Аниматор, добитник бројних награда за анимацију и глуму, као и признања за израду лутака и сценографије за луткарско позориште Зорана Милошаковић Тасић из Београда, својом троструком улогом на 20. Међународном фестивалу професионалних луткарских позоришта за дјецу "Лут фест" Источно Сарајево, оставила је снажан утисак на посјетиоце, госте, учеснике и организаторе ове јединствене културне манифестације

 

Припремио: Огњен Беговић

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 2. ЈУНА /СРНА/ - Основно правило у свим луткарским представама јесте да је сценографија увијек у служби лутке, односно сценографија треба да буде огледало позоришта, каже за Срну сценограф, аниматор, глумац и креатор лутака Зорана Милошаковић Тасић из Београда.

"Другим речима, сценографија треба да прикаже место дешавања, место одвијања приче, а с друге стране она не сме да буде толико интензивна како не би угрозила саму ликовност лутке, јер лутка мора да доминира сценом", појашњава Тасићева.

Према њеним ријечима, сценогарфија данас на нашим просторима јесте одраз стања позоришта, буквално његовог финансијског стања.

Истичући да су издвајања за све гране умјетности и културе уопште веома скромна, она каже да је посљедица таквог стања то што су сценографије сиромашне, не по умјетничком изразу, него у одређеном конструктивном смислу, затим по питању материјала, као и цјекокупног техничког извођења сценографије.

"То одсуство финансијских средства, с друге стране, подстиче нас сценографе да се сналазимо на уметнички начин, да се креативно односимо према постављању сцене. Ја то, у неку руку, и волим и не волим, волим да радим и стварам, али не волим то што за сценографије нема довољно новца", каже Тасићева.

Она наглашава да су све сценографије представа у такмичарском програму 20. "Лут феста" одговориле свом задатаку, јер су у свим комадима лутке доминирале сценом, а не обрнуто, што је добро.

Заслуге за то, истиче Тасићева, иду и глумцима који су били изврсни аниматори, а наравно и сценографима који су били "паметни".

Тасићева је на овогодишњем 20. Међународном фестивалу професионалних луткарских позоришта за дјецу "Лут фест" Источно Сарајево, који је одржан од 12. до 17. маја, одлуком стручног жирија добила награда за креацију лутке Краљице гуштера у представи "Бајка о чаробном камену", Малог позоришта "Душко Радовић" из Београда.

Она је заједно са глумцима Позоришта лутака "Пинокио" из Београла играла у представи "Гињол" у режији Сандре Родић Јанковић, а руководила је и четвородневном Луткарском радионица - Фолклор кроз луткарство "Приче из старог млина", чији је циљ његовање и очување културног насљеђа и традиције.

Зорана Милошаковић Тасић већ 30 година налази се на луткарској сцени.

Она ради у позоришту лутака "Пинокио", а добитник је многих награда за глуму и анимацију. Тренутно игра у 24 представе које су на репертоару. Снимила је и двије серије "На слово на слово" /римејк/ и "Кукурику шоу", а сада снима серију "Главом кроз зид".

Од Тајвана, преко Европе до Канаде, водила је радионице за израду лутака од рециклираних материјала, играјући и представу "Црвенкапа" која је специфична баш по луткама које су на тај начин израђене. На Куби је награђена на годишњем нивоу за најбољи перформанс 2007. године, као и у Хаказији.

Поред глуме, бави се израдом лутака, маскота, сценографије, као и употребних маски за сценско изражавање. Унеско је финансирао пројекат за који је ангажована за обнову сакралног приказа обичаја и папирног театра у Крчедину.

Члан је управног одбора УНИМА за Србију.

Тренутно ради на пројекту "Рок спаја – естрада раздваја", који представља својеврсну музичку едукацију кроз лутку познатих ликова /Неша Галија, Цане и Бајага/ за шта је добила позив да учествује на Данима културне Европе, крајем септембра ове године.

Јубиларни 20. "Лут фест" одржан је у Источном Сарајеву од 12. до 17. маја, у организацији "Форум театра", под покровитељством предсједника Републике Српске Жељке Цвијановић и Министарства просвјете и културе Српске, док су медијски покровитељи били РТРС и Новинска агенција Републике Српске СРНА.