ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 11/06/2019

ФИЛМ "РАТНЕ ПРИЧЕ СА КОШАРА" ЖЕЉА ДА ХЕРОЈИМА КАЖЕМО - ХВАЛА

 

На Кошарама су претежно страдали војници на одслужењу војног рока. То су тада били дечаци који су имали 18, 19, 20 година. Гинуло се од снајпера, граната, али и касетних бомби које су забрањене свим конвенцијама. Њих је бацио НАТО и то су дани када смо имали највећи број жртава и када је погинуло 16 дјечака из 125. моторизоване бригаде...

 

Разговарао: Дарко Гавриловић

БАЊАЛУКА, 11. ЈУНА /СРНА/ - Аутор документарно-играног филма "Ратне приче са Кошара" Слађана Зарић истакла је да је ово филмско остварење настало као покушај да људима који су учествовали у биткама на Кошарама послије 20 година први пут кажу хвала јер се у Србији није знало кроз шта су они пролазили.

"Са тим филмом смо успели да то прикажемо и искажемо захвалност за оно што је онда, а и данас најдрагоценије, а то је жртва за одбрану отаџбине", рекла је Зарићева у интервјуу Срни.

Зарићева, која је аутор више документарних филмова инспирисаних српском историјом и ратовима, каже да је серијал "Ратне приче са Кошара" и "Ратне приче са Паштрика" почела да ради прије двије године.

"Чинило ми се да јавност у Србији није знала шта се тамо дешавало, што је показао и рејтинг ових филмова, који су веома гледани. До сада је о тој теми рађено неколико документарних филмова у Србији, писане су и књиге, али је то увек рађено са аспекта једне јединице или појединца и из тога нисам схватала зашто се често каже пакао Кошара", рекла је Зарићева.

Према њеним ријечима, једини начин на који је могла да дочара то што су припадници Војске Југославије преживјели прије 20 година јесте да исприча комплетну причу, са хронологијом дешавања и пратећи из дана у дан, из часа у час оно што се тих дана дешавало на албанско-југословенској граници 1999. године.

"На Кошарама је било неколико јединица, најпре су ту били граничари који су можда поднели најтежи напад и водили најтежу битку прва два дана јер су Кошаре биле изненађење. Паштрик није био изненађење јер када су једном пробали да прођу преко Кошара и када је тај напад терористичких снага УЧК био одбијен, било је очекивано да ће пробати код Призрена, односно на Паштрику. Тада је Војска Југославије била много спремнија и чињеница да је на Паштрику страдање непријатеља било 20 пута веће у односу на жртве у редовима Војске Југославије говори о томе колико је војна операција на Паштрику била бриљантно изведена", каже Зарићева.

Она је филм "Ратне приче са Кошара" оцијенила веома емотивним и искреним у којем учесници борбе отворено и до детаља описују све што се дешавало у биткама које су водили.

"На Кошарама је заиста било страшно, битка је трајала 67 дана на Проклетијама на надморским висинимама изнад 2.000 метара. То је била битка у којој је, како кажу моји саговорници, смрт била стално присутна. Кад сам их питала шта је било најстрашније на Кошарама, они кажу да је то време када се не пуца, јер када се пуца носи вас адреналин, не размишљате о ономе што се дешава, о другу који гине поред вас, а кад се не пуца онда крећу мисли и очекивања шта ће бити", рекла је Зарићева.

Према њеним ријечима, на Кошарама су претежно страдали војници на одслужењу војног рока.

"То су тада били дечаци који су имали 18, 19, 20 година. Гинуло се од снајпера, граната, али и касетних бомби које су забрањене свим конвенцијама. Њих је бацио НАТО и то су дани када смо имали највећи број жртава и када је погинуло 16 дјечака из 125. моторизоване бригаде. Сведочења о томе су толико потресна, јер преживели момци причају да су тела била разнесена и искасапљена", каже аутор филма.

Зарићева додаје да је остала изненађена када је спознала да се војници и послије 20 година сјећају најситнијих детаља.

"Када знамо кроз шта су та деца прошла, да је агонија и траума трајала 67 дана, да су стално поред њих падале гранате, да су гледали како гину њихови најближи другови онда су њихова сведочења изненађујућа. То је код мене, а претпостављам и код већине људи који су гледали филм изазвало поштовање и дивљење тим људима", рекла је Зарићева.

Најемотивнији тренутак у каријери, додаје Зарићева, доживјела је на премијери филма у београдском Дому гарде којој је присуствовао и велики број учесника борби са Кошара.

"На тој премијери сам изашла на бину и заплакала, а онда сам доживела најемотивнији тренутак у каријери. Када сам позвала присутне учеснике битке са Кошара да изађу на позорницу и рекла да аплаузи те вечери и наредних дана припадају њима сви у сали у којој је било око 800 људи су устали и аплаудирали 15-20 минута. То је нешто што ретко доживите да емоција и подршка тим људима буде присутна у толикој мери", истакла је Зарићева.

Према њеним ријечима, свједоци са Кошара су људи који су гледаоцима дали оно што је њима било најтеже.

"Поделили су преко мене своје трауме, а обично ратници ни својим породицама не причају кроз шта су прошли. Када вам неко укаже такву врсту поверења, онда сам имала огромну бојазан како ће они реаговати на филм", признаје Зарићева.

Она је оцијенила да је филм "Ратне приче са Кошара" урађен искрено, јер је испричана прича онако као што се и догодила.

"Мислим да је искреност мојих саговорника и мене дала људску димензију филму и то је разлог зашто се велики број људи поистоветио са њима. Сви смо њихове приче осетили као наше", каже Зарићева.

Због труда да филм буде максимално објективан и сгледавања рата на Кошарама са обје стране, додаје она, изостале су негативне реакције на филм.

Она каже да је посебно изненадило да је косовски јавни сервис направио специјалну емисију о филму у којој су се могли чути позитивни коментари, да је РТС урадио филм професионално и на високом нивоу.

"Са колегом који је албанолог паралелно сам радила истраживања о томе шта Албанци говоре о Кошарама и како они перципирају тај догађај. Филм је рађен у документарно-играној форми јер није постојао архивски материјал, изузев неколико кадрова РТС-а. Одлучила сам да радим реконструкције догађаја које још сугестивније делују на публику. Истражујући архиву, схватила сам да Абанци имају много архивског материјала, отишла сам у Приштину и од новинара који је био медијска подршка УЧК откупила материјал тако да у филму имамо и ексклузивни материјнал са напријатељске стране", каже Зарићева.

Куриозитет "Ратних прича са Кошара", према ријечима аутора остварења, је и чињеница да битку оба народа славе као своју побједу.

"Покушавала сам да пронађем паралелу у ратовима у Хрватској и БиХ и нисам могла да нађем да постоји иједна битка коју оба народа славе као своју победу. То смо можда имали са Косовским бојем, али не знам да је у модерној историји нека битка тумачена на тај начин. Заиста сматрам да смо ми на Кошарама победили. Војска се јесте повукла, али после политичког споразума, Кумановског", наводи Зарићева.

Она је оцијенила да је документарни филм, као снажно оруђе у борби за истину, апсолутно потцијењем и у Србији и у Републици Српској.

"Добар документарни филм је мултимедијална историја која остаје за следеће генерације. Када погледамо колика је продукција документарних филмова у западним земљама јасно је зашто се то ради. С једне стране пласирате причу коју желите, а са друге ти филмови су веома гледани", каже Зарићева.

Према њеним ријечима, рејтинзи филмова које је радила у протеклих 15 година на РТС спадају у најгледаније документарне филмове, а многи од њих су имали рејтинг веома добрих играних филмова.

"`Ратне приче са Кошара` и `Ратне приче са Паштрика`, које су емитоване на прајмтајму РТС-а и имале једно репризно емитовање уз прегледи на `Јутјубу` погледало је седам милиона људи. То је цела једна земља. То говори о томе колико смо жељни такве форме новинарства, али и колико споствену историју апсолутно не познајемо", каже Зарићева.

Филм "Ратне приче са Кошара" снимљен је у продукцији РТС-а, а његова пројекција биће уприличена вечерас у Културном центру Бански двор у Бањалуци у 19.00 часова.