ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан15/06/2019

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 17. ЈУНА /СРНА/ - Данас је понедјељак, 17. јун, 168. дан 2019. До краја године има 197 дана.

 

1239. - Рођен енглески краљ Едвард Први - Лонгшенкс, који је за вријеме владавине од 1272. до 1307. реформисао законодавство и успоставио снажан административни систем, проширивши га и на Велс, чију је аутономију укинуо. Претходно је учврстио краљевску власт над племством, поразивши га у Баронском рату од 1264. до 1267, у коме је командовао војском претходника на пријестолу - свога оца Хенрија Трећег, али није успио да покори Шкотску.

1397. - Данска краљица Маргрета Прва објединила под данску круну Данску, Шведску и Норвешку.

1579. - Енглески морепловац и гусар Френсис Дрејк прогласио суверенитет Енглеске над Њу Албионом (Калифорнија).

1665. - Португалци и Британци потукли Шпанце код Монтес Клароса, послије чега је још једна побједа над Шпанцима код Виље Висиосе осигурала поновно успостављање независности Португалије. Португалци су се дигли на устанак против Шпанаца 1640, незадовољни заједницом са Шпанијом, која је поновно успостављање државне независности сусједне земље признала тек 1668.

1682. - Рођен шведски краљ Карло Дванаести, који се током владавине од 1697. до погибије 1718. приликом инвазије на Норвешку посветио готово искључиво ратовању. Започео је 1700. велики Сјеверни рат против Русије, Пољске, Данске и Пруске, који је окончан тек три године послије његове смрти. Потукао је Данце 1700. и исте године нанио тежак пораз армији руског цара Петра Великог у бици код Нарве, потом је успио да с пољског пријестола збаци Фридриха Другог Августа Јаког, али му је Петар Велики потпуно уништио армију 1809. у бици код Полтаве, послије чега је морао да се привремено склони у Турску.

1696. - Умро пољски војсковођа и краљ Јан Трећи Собјески, који је током владавине од 1674. до смрти онемогућио дубљи продор Турака у Европу. Приликом друге опсаде Беча 1683. војска под његовом командом је потукла Турке и ослободила град опсаде.

1719. - Умро енглески писац и политичар Џозеф Адисон, кога су прославили духовити, јасни и језички елегантни есеји. Већину тих моралистичко-рационалистичких есеја је објављивао у листовима "Татлер" и "Спектатор" (овај посљедњи је у марту 1711. основао са Ричардом Стилом). Написао је и трагедију "Катон", а есејима је знатно утицао на српског просвјетитеља Доситеја Обрадовића.

1818. - Рођен француски композитор Шарл Гуно, са Камијем Сен Сансом главни представник класицизма у француској музици 19. вијека. Операма "Ромео и Јулија" и "Фауст" супротставио се италијанском оперском стилу. Популарна је његова обрада првог клавирског прелудијума Јохана Себастијана Баха, а соло пјесмама утицао је на касније француске композиторе.

1843. - Домороци Маори отпочели побуну против Британаца, који су окупирали Нови Зеланд.

1848. - Аустријске трупе под командом генерала Алфреда Виндишгреца угушиле устанак Чеха у Прагу, подигнут пет дана раније у вријеме одржавања Првог Свесловенског конгреса у том граду. Послије тога су распуштени и Свесловенски конгрес и Народни одбор (нека врста чешке владе формиране у марту 1848), а у Чешкој је, као и у осталим земљама под влашћу Хабсбуршке Монархије, завладао злогласни "Бахов апсолутизам".

1867. - Енглески хирург Џозеф Листер у једној болници у Глазгову обавио прву хируршку интервенцију у историји медицине под антисептичким условима, оперишући своју сестру Изабелу.

1882. - Рођен руски композитор Игор Фјодорович Стравински, један од најуниверзалнијих музичких стваралаца 20. вијека. Одликује га велика разноврсност музичког израза и стила - у првој фази је надахнут руском народном музиком, у другој експресиониста са повременим ослањањем на џез, у трећој се окренуо неокласичном стилу, а затим примјењивао и принципе додекафоније. Од 1910. је живио у Француској, а од 1937. до смрти 1971. у САД. Дјела: балети "Жар-птица", "Петрушка", "Посвећење прољећа", сценска кантата "Свадба", мелодраме "Прича о војнику", "Персефона", опера-ораторијум "Краљ Едип", опера "Живот развратника", кантата "Симфонија псалама", оркестарска дјела - три симфоније, концерти за клавир, концерти за виолину, концерти за камерни оркестар, "Концерт за 16 инструмената", "Регтајм", аутобиографски радови "Хроника мога живота", "Музичка поетика".

1917. - Рођен амерички пјевач и глумац италијанског поријекла Дино Крочети, познат као Дин Мартин, један од најпопуларнијих америчких забављача 20. вијека. Глумио је у низу вестерна, комедија и криминалистичких филмова. Филмови: "Артисти и модели", "Холивуд или пропаст", "Млади лавови", "Рио Браво", "Ко је спавао у мом кревету?", "Синови Кети Елдер", "Бандолеро", "Аеродром", "Четворо за Тексас".

1925. - Женевски протокол, којим је забрањена употреба бојних отрова, потписало 29 земаља.

1929. - Рођен јерменски велемајстор Тигран Вартанович Петросјан, шаховски првак свијета од 1963. до 1969. Титулу је освојио побиједивши са 12,5 : 9,5 руског велемајстора јеврејског поријекла Михаила Мојсејевича Ботвиника и потом је одбранио 1966. у мечу с руским велемајстором Борисом Васиљевичем Спаским резултатом 12,5 : 11,5. Спаски му је преотео титулу у мечу 1969. побиједивши га са 12,5:10,5.

1944. - Исланд постао независна република послије референдума на коме су становници тог острва у сјеверном дијелу Атлантског океана одлучили да се одвоје од Данске.

1947. - Уставотворна скупштина Бурме изгласала независност те британске колоније у југоисточној Азији, коју је Велика Британија признала уговором 17. октобра 1947, а 4. јануара 1948. је формално проглашена независност.

1950. - Др Ричард Лолер у Чикагу извео прву операцију пресађивања бубрега.

1953. - Совјетска армија угушила побуну у Источној Њемачкој.

1967. - Кина извела пробу прве хидрогенске бомбе.

1971. - САД и Јапан потписали споразум о враћању острва Окинаве под суверенитет Јапана, што је учињено 1972.

1982. - Предсједник Аргентине генерал Леополдо Галтијери поднио оставку послије пораза аргентинске армије од британских трупа у рату за Фокландска острва.

1990. - Антивладини демонстранти вратили се на улице Букурешта, неколико дана послије сукоба са полицијом у којима је погинуло четворо људи и обрачуна са рударима који су дошли у главни град Румуније да изразе подршку влади.

1991. - Парламент Јужне Африке укинуо посљедњи значајнији закон, на којем је од 1950. била заснована политика апартхејда, односно доминације бијелаца над обојенима у тој земљи.

1992. - Српска војска запосјела сарајевска насеља "Аеродром" и "Добрињу 4", те јако муслиманско упориште на Требевићу - Златиште.

1992. - Завршена битка на Церу, започета 14. јуна ради пробијања "коридора" кроз Посавину и спајање Републике Српске и Републике Српске Крајине са СР Југославијом.

1993. - У сукобима са герилцима у главном граду Сомалије Могадишу погинуло шест и рањено 43 припадника мировних снага УН, који су - покушавајући да испуне жељу САД - безуспјешно ловили вођу најјаче фракције сомалских герилаца Мохамеда Фараха Аидида.

1994. - Припадници мањинског племена Тутси у Руанди пробили у главном граду те земље Кигалију линије Владиних снага, углавном припадника племена Хуту, и из центра Кигалија спасли око 600 избјеглица.

1996. - "Због замјене идентитета" Хашки трибунал наредио хитно ослобађање Србина Горана Лајића, кога је првобитно осумњичио за ратне злочине у бившој БиХ. Лајић се у затвору у Шевенингу налазио од 13. маја, а како је наглашено у Хагу, оптужба и даље остаје против "друге личности која носи исто име и презиме - Горан Лајић". Лајићев адвокат Тома Фила најавио да ће тражити од УН одштету за свог клијента.

1999. - Русија и САД постигле споразум о командној структури мировних снага за Космет и договориле се о питању приштинског аеродрома Слатина.

2007. - Хашки општуженик некадашњи генерал полиције Србије Властимир Ђорђевић ухапшен у Црној Гори и пребачен у Хаг.