ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан18/06/2019

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 20. ЈУНА /СРНА/ - Данас је четвртак, 20. јун, 171. дан 2019. године. До краја године има 194 дана.

 

1597. - Умро холандски поларни истраживач Вилем Баренц, заробљен на броду окованим ледом, док је покушавао да пронађе сјевероисточни поморски пролаз из Европе у Америку. Претходно је, 1584. и 1594. године, предводио експедиције с истим циљем. Открио је Шпицбершка острва, Медвјеђе острво, западну обалу Нове Земље и море названо њему у част - Баренцово море. Његов дневник пронађен је 1871.

1756. - Током ноћи у ћелији тамнице - која је послије тога постала позната као "црна рупа Калкуте" - угушило се 123 од 146 ухапшених британских војника. Британце је у ћелију величине 4,5 са 5,5 метара бацио локални индијски господар Наваб од Бенгала, чије су снаге претходно напале и поразиле британски гарнизон, намјеравајући да спријече британску Источноиндијску компанију да у Калкути изгради систем војних фортификација.

1819. - Рођен француски композитор, поријеклом њемачки Јеврејин - Јакоб Еберст, познат као Жак Офенбах, творац француске оперете. Кроз његову приступачну и ведру музику забавног карактера најчешће је провијавала сатира друштвених односа у француском Другом царству. Написао је стотињак оперета. Дјела: оперете "Лијепа Јелена", "Орфеј у паклу", "Плавобради", "Париски живот", "Велика војвоткиња од Жеростајна", опера "Хофманове приче", путопис "Офенбах у Америци", аутобиографска студија.

1819. - У енглески град Ливерпул приспио брод "Савана", који је 27 дана и 11 часова прије тога испловио из истоименог града у америчкој држави Џорџија, поставши тако први пароброд који је препловио Атлантски океан.

1836. - Умро француски револуционар и свештеник Емануел Жозеф Сиејес, назван "патријарх револуције", један од вођа Француске револуције и оснивача Јакобинског клуба, који је 1799. одиграо кључну улогу у државном удару којим је власт приграбио Наполеон Бонапарта. У току револуције напустио је јакобинце и постао члан клуба Фејана, који је заступао начела уставне монархије. У политици је био превртљив и заузимао је истакнуте положаје у свим фазама револуције, изузев у периоду јакобинске диктатуре. У брошури "Шта је трећи сталеж?" изложио је политичке захтјеве буржоазије.

1837. - Умро британски краљ Вилијам Четврти, на пријестолу од 1830. до смрти, коме су поданици прикачили надимак "Шашави Били", а звали су га и "краљ морнар" због тога што је од 1778. до 1790. служио у морнарици.

1861. - Рођен енглески биохемичар Фредерик Гауленд Хопкинс, један од оснивача науке о витаминима, који је с холандским љекаром Кристијаном Ајкманом подијелио 1929. године Нобелову награду за медицину. Изучавао је значај витамина у исхрани лабораторијских животиња и закључио да су они неопходни за нормалан раст и развој организма. Такође је изоловао глутатион и показао његов велики значај у ћелијској оксидацији и аминокиселину триптофан. Доказао је и да је пигмент крила неких лептира дериват мокраћне киселине и да неке екскреторне супстанце служе као боје у животињском царству.

1891. - Британија и Холандија дефинисале границе колонијалних посједа на острву Борнео. Бивши британски посједи Сабах и Саравак сада су у саставу Малезије, а већи холандски дио острва припада Индонезији.

1902. - Рођен српски писац и дипломата Марко Ристић, један од најактивнијих у кругу српских надреалиста. Послије завршеног Филозофског факултета у Београду између два свјетска рата издавао је и уређивао већину надреалистичких часописа, а по окончању Другог свјетског рата био је југословенски амбасадор у Француској. Дјела: пјесме "Од среће и од сна", "Без мере", есеји "Нацрт за једну феноменологију ирационалног" /с Кочом Поповићем/, "Које су побуде и какви успеси школске филозофије", "Смрт фашизму - слобода народу", "Књижевна политика", "Људи у невремену", "Од истог писца", "Крлежа", "Простор - време", "Политичка књижевност", "Сведок или саучесник".

1905. - Рођена америчка списатељица Лилијан Хелман, у чијим су драмама приказани раднички штрајкови, страдање неправедно оптужених, грамзивост богаташа и борба против нациста. У мемоарским дјелима описала је искуства из Шпаније и СССР-а, везе с водећим америчким интелектуалцима и вријеме макартизма, хистеричне антикомунистичке хајке коју је у првој половини педесетих година 20. вијека предводио амерички републикански политичар Џозеф Макарти. Дјела: драме "Дјечији час", "Мале лисице", "Дани који ће доћи", "Стража на Рајни", "Други дио шуме", "Играчке на тавану", мемоарске књиге "Недовршена жена", "Пентименти", "Нитковско вријеме".

1909. - Рођен амерички филмски глумац аустралијског поријекла Ерол Флин, који је најчешће играо правдољубиве јунаке у авантуристичким филмовима. Филмови: "Крвави капетан", "Авантуре Робина Худа", "Гусар", "Краљевић и просјак", "Џентлмен Џим", "Вирџинија Сити", "Коријени пакла".

1923. - Мексичког револуционара Франсиска Панча Виљу убили политички противници на његовој фарми у мјесту Идалго дел Парал у мексичкој држави Чивава. Предводио је сељачки покрет у револуцији од 1910. до 1917. Проглашен је 1966. мексичким националним јунаком.

1933. - Умрла њемачка револуционарка Клара Цеткин, један од оснивача женског међународног радничког покрета и Комунистичке партије Њемачке, на чији је приједлог 8. март проглашен Међународним даном жена.

1960. - Амерички боксер афричког поријекла Флојд Патерсон постао први боксер који је успио да врати титулу свјетског првака у тешкој категорији, нокаутиравши у мечу у Њујорку Швеђанина Ингемара Јонансона.

1973. - У Аргентину се, послије 18 година избјеглиштва, вратио бивши предсједник Хуан Доминго Перон, који је био шеф државе од 1946. до 1955, кад је оборен у побуни дилова копнене војске и морнарице. За предсједника Аргентине поново је изабран у септембру 1973, а 1974. је умро.

1990. - Јон Илијеску проглашен за предсједника Румуније.

1991. - Парламент Њемачке тијесном већином изгласао да пријестоницу треба премјестити из Бона у Берлин.

1991. - Нарашима Рао постао девети премијер Индије након стицања њене независности, 1947. године.

1992. - Муслиманска војска спалила православну цркву на Осенику код Тарчина.

1992. - Европска заједница овластила свог посредника лорда Дејвида Овена да преговара о подјели БиХ.

1992. - Лидери Чешке и Словачке Вацлав Клаус и Владимир Мечијар постигли договор о подјели Чехословачке на два дијела.

1994. - Послије вишемјесечног суђења, праћеног масовном медијском хистеријом у САД, одбачена оптужница, према којој је некадашњи ас америчког фудбала О`Џеј Симпсон убио бившу супругу и њеног љубавника.

2001. - Бившем америчком предсједнику Билу Клинтону у Дејтону уручена посебна Дејтонска награда за мир због његовог доприноса у постизању мировних споразума за БиХ.

2005. - Умро амерички научник Џек Килби, добитник Нобелове награде за физику, чији је проналазак из 1958. године - интегрисано електрично коло, представљао основ информатичке револуције.

2006. - На Сицилији ухапшена 52 лица, међу којима и вође 13 мафијашких породица.

2006. - Влада Јапана одлучила да повуче своје војнике из Ирака.

2009. - Високи представник у БиХ Валентин Инцко ставио ван снаге закључке Народне скупштине Републике Српске, којим се противе преносу надлежности са Српске на БиХ.

2009. - У Атини отворен велељепни Музеј Акропољ, у којем је изложено више од 4.000 антиквитета изузетне историјске и културне вриједности. Изградња здања које садржи око 20.000 квадратних метара изложбеног простора коштала је око 130 милиона евра. Музеј, дјело швајцарског архитекте Бернара Чумија, смјештен је испод древног Акропоља. Ново здање посебно је припремљено и за смјештај Фризова са Акропоља које је, у 19. вијеку, у Лондон однио лорд Елџин, с дозволом тадашњих турских власти.