ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Тема дана04/07/2019

ФИСКАЛНИ САВЈЕТ: ТЕНДЕНЦИЈА СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА

 

БАЊАЛУКА, 4. ЈУЛА /СРНА/ - Предсједник Фискалног савјета Републике Српске Миленко Крајишник рекао је данас у Народној скупштини Републике Српске да је уравнотежењем фискалних токова у прошлој години смањено учешће јавног дуга у бруто домаћем производу.

 

У извјештају Фискалног савјета Републике Српске о спровођењу Закона о фискалној одговорности за 2018. годину, који је размотрила Народна скупштина, наводи се да је - на основу анализе програма економских реформи за период до 2021. године, те Консолидованог извјештаја о извршењу буџета за период 1. јануар-30. јун 2018. године, као и поштивања законом дефинисаних фискалних правила - процијењено да постоји тенденција смањења јавног дуга Српске.

"На крају 2016. године јавни дуг је износио 45,1 одсто БДП-а, након чега је 2017. и 2018. смањен на 38,3 одсто БДП-а. На основу тога може се констатовати да је правило о јавном дугу испоштовано и да је подизање фискалне одговорности утицало на смањење учешћа јавног дуга у БДП-у", рекао је Крајишник у обраћању посланицима.

Он је навео да се процјена учешћа висине јавног дуга у БДП-у у дугом року може оцијенити као стабилна, упозоривши да би у значајној мјери тај проценат могла да повећају неефикасна јавна предузећа и преливање њиховог лошег пословања на буџет, као и неблаговремено измиривање њихових обавеза по основу кредита.

Крајишник је додао да је на подизање фискалне одговорности утицало и подношење фискалних изјава за кориснике буџета, као и да је на крају 2018. године, консолидовани буџетски дефицит износио 0,8 одсто БДП-а, на основу чега се може констатовати да је и правило о консолидованом буџетском дефициту испоштовано јер тај дефицит, према правилима, не може бити већи од три одсто оствареног БДП-а у буџетској години.

У извјештају се наводи да је анализом макроекономског оквира оцијењено да су Републици потребне стопе раста изнад просјека земаља у окружењу да би се Српска прикључила развијеним земљама, као и да би порастао животни стандард и побољшала се демографска позиција земље.

"Препорука је да је неопходно строго контролисати јавну потрошњу изван буџета у ужем смислу, те да се она у будућности смањује или подвргне буџетском планирању у пуном смислу", истакнуто је у овом документу.

У том тексту се наводи да је потребно повећати фискалну одговорност јединица локалне самоуправе које имају хроничне буџетске дефиците, те креирати модел финансирања који ће здравствени сектор учинити финансијски одрживим, а Фонд здравственог осигурања фискално ефикаснијим.

"У здравственом систему је потребно да се заустави повећање неизмирених обавеза и нађе модел за њихово измирење прије евентуалног увођења здравствених установа и Фонда здравственог осигурања у трезорски систем", наведено је у извјештају.

Уколико се те мјере, истакнуто је у извјештају, не реализују на предвиђени начин, постоји велики ризик одрживости постављених циљева, што у коначном може у великој мјери да угрози стабилност јавних финансија. /наставиће се/бој/бон/аб