ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Друштво12/07/2019

"БЕЛА ВИЛА" ИЗ ВЕЛИКЕ ХОЧЕ - НЕМАTЕРИЈАЛНО КУЛTУРНО БОГАTСTВО СРБА

 

ПРИШTИНА, 12. ЈУЛА /СРНА/ - Циљ Института за српску културу Приштина са измјештеним сједиштем у Лепосавићу јесте да обичај Срба са подручја Велике Хоче "Бела Вила" буде предложен за упис на Унескову листу нематеријалне културне баштине Србије, рекао је сарадник Института Александар Павловић.

 

"Мало се зна о обичајима који су сачувани на Косову и Метохији, попут `Беле виле`, који се у Великој Хочи код Ораховца спроводи трећег дана Васкрса", истакао је Павловић, који је представио данас у Српском културном центру у Приштини етнолошко истраживање "Беле виле" са циљем да нематеријално културно богатство Срба са Косова и Метохије буде видљивије и на тај начин сачувано.

Он је навео да је у Националном регистру нематеријалне културне баштине Србије до сада уписано 46 "елемената" националне културне баштине Срба са подручја цијеле Србије, међу којима је "Бела вила" са Космета уписана 2017. године.

"На списак Националног регистра Србије до сада су стављени косовски вез /традиционални начин украшавања одјеће на Косову и Метохији/, свирање на кавалу /обичај у Штрпцу/, `Бела вила` у Великој Хочи, Лазарице из Сириничке жупе, појење уз ројење пчела у централном делу Косова, ткање бошчи у Косовском поморављу и женидба Краљевића Марка - покладна свадба у Штрпцу", навео је Павловић.

Појашњавајући посебност "Беле виле", Павловић је навео да се тај обичај Срба у Великој Хочи састоји из три дијела - паун и пауница, лов дивљих коња и зидање града.

У првом дијелу обичаја који се спроводе трећег дана Васкрса жене у народној ношњи играју коло које се завршава лијевком кроз који пролазе све учеснице обичаја до олтара у цркви Свети Јован, гдје прилажу скромне поклоне цркви.

Други дио игара је, како се вјерује, настао прије неколико стотина година када су се надомак Велике Хоче напасала крда дивљих коња које су тадашњи мјештани настојали припитомити и потом на пијаци продати.

"Мушкарци се деле у две групе од којих `гоничи` сатерују `коње` у један ограђен простор, а потом их на импровизованој пијаци продају", појаснио је Павловић и додао да се овај дио игре завршава трком од пијаце до цркве Светог Јована.

У трећем дијелу игара учесници праве дупло коло у коме група јачих мушкараца подиже на рамена "лакше" и сви заједно пјевају пјесму "Бела вила".

"Ово је јединствен обичај код Срба и он се мора сачувати, казао је Павловић.