ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Тема дана12/07/2019

ИНЦКО НЕЗАИНТЕРЕСОВАН ЗА ТРАГЕДИЈУ СРПСКОГ НАРОДА У МИНУЛОМ РАТУ

 

САРАЈЕВО, 12. ЈУЛА /СРНА/ - Српски делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић оцијенила је потпуно неразумним и необјашњивим став високог представника Валентина Инцка да неће присуствовати комеморацијама српским жртвама док се не престане негирати наводни геноцид у Сребреници и говорити против БиХ.

 

"Видимо и овај пут да је високи представник показао потпуно солидарисање са истином по мјери бошњачких политичара и да је потпуно незаинтересован за трагедију српског народа у протеклом рату", рекла је Мајкићева Срни, констатујући да то није ни први ни посљедњи пут.

Према њеним ријечима, представници међународне заједнице треба да знају да постоје разлози због којих српски представници у институцијама БиХ никада неће моћи прихватити закон о забрани негирања геноцида.

Подсјећајући да Савјет Европе тражи од држава чланица ЕУ да у свом законодавству пропишу кривично дјело забране одобравања, негирања или умањења геноцида, ратног злочина и злочина против човјечности који су утврђени пресудама неких од судова, Мајкићева је констатовала да ту одредбу у своје законодавство нису увеле многе земље међу којима и Велика Британија, Француска, Данска, Ирска, те Шведска.

Мајкићева истиче да је питање квалификовања догађаја у Сребреници као геноцида отворено и да ће се на њему у будућности радити.

"Најбоље је о томе рекао португалски генерал Карлос Мартинез, који је био замјеник шефа мисије војних посматрача у БиХ и Хрватској. Он каже да није било геноцида у Сребреници јер није било предумишљаја, јер да је постојала геноцидна намјера, Војска Републике Српске би затворила сребреничку енклаву тако да нико не може побјећи, а умјесто тога остављени су коридори за повлачење Бошњака према сјеверу и западу", навела је Мајкићева.

Она наглашава да је питање оспоравања геноцида у Сребреници покренуто из више домаћих и међународних извора, а након пропалих покушаја политичких странака од 2007. године до данас да се један такав закон донесе у БиХ, сада на томе инсистра невладин сектор.

Као основни разлог зашто су Срби против таквог закона Мајкићева је навела да би у случају прихватања закона било омогућено да се многим грађанима српске националности суди за вербални деликт, чак и онима који аргументима оспоравају то дјело.

Мајкићева је као примјер навела да би било суђено онима који наведу имена људи уклесаних у меморијалном центру у Поточарима, а који су још живи или имена људи који нису страдали у Сребреници него на неким другим локацијама.

"За представнике српског народа то би био нови покушај да се на `мала врата` уведе вербални деликт односно деликт мишљења, гдје би се селективно кажњавали Срби са непожељним ставовима и мишљењима", истакла је Мајкићева.

Према њеним ријечима, настојања да се закон о забрани геноцида донесе била су нарочито интензивна када су на челу неуставних институција Тужилаштва и Суда БиХ били бошњачки кадрови, за чијег је мандата процесуиран велики број Срба, док су најтежи ратни злочини Бошњака против српског народа били занемарени.

"Високи представник и међународна заједница у покушајима да се усвоји закон о забрани негирања геноцида не препознају стварне намјере бошњачке елите, а то је да Бошњаци по властитом моделу историје дисциплинују припаднике српског народа", нагласила је Мајкићева.

Она је додала да би, усвајањем оваквог закона, била онемогућена сва будућа научна истраживања догађаја из протеклог рата, јер ти резултати не би, према мишљењу Бошњака, смјели одступати од налаза Хашког трибунала или пресуда других судова.

"Усвајање таквог закона омогућило би стварање амбијента у БиХ у коме би српска политичка елита и обични грађани били под сталним притиском санкција утврђених тим законом због слободног изражавања става о догађајима из претходног рата", упозорила је Мајкићева.

Према њеним ријечима, било би онемогућено да Република Српска евентуално сними документарни филм о тим догађајима, а такође би и адвокати били онемогућени да бране оптужене за ратне злочине.

"Ово је неколико основних разлога због којих Срби не могу прихватити такав закона док се не ријеши питање правосуђа, док оно не буде радило онако како би требало и док се не ријеши највећи број случајева ратних злочина које су починили Бошњаци над Србима", нагласила је Мајкићева.

Из ОХР-а су навели да ће озбиљно почети размишљати о томе да своје присуство на комеморацијама невиним српским цивилним жртвама у Подрињу подигну на виши ниво када се "за то створе услови", односно "када поједини говорници на /неким/ комеморацијама престану негирати да се геноцид десио у Сребреници, глорификовати ратне злочинце, ширити говор мржње, те говорити против БиХ".