ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Друштво19/07/2019

ВРИЈЕМЕ ЗЕ ТЕМЕЉНУ ТРАНСФОРМАЦИЈУ ОБРАЗОВНОГ СИСТЕМА

 

БАЊАЛУКА, 19. ЈУЛА /СРНА/ - Министар за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске Срђан Рајчевић рекао је да стање у високом образовању у Српској није на нивоу на којем би требало да буде и да је вријеме за његову темељну трансформацију.

 

Рајчевић је додао да то потврђује и одлука Владе Српске о покретању реформе образовања, која ће трајати до 2035. године, те нагласио да је циљ подизање научне продуктивности, "јер без тога нема трасирања пута за економију знања".

"Дуго се причало о реформи високог образовања, али сада је ситуација другачија јер ми, према мом мишљењу, имамо рјешење. Потребне су нам темељне промјене, прије свега, кроз нормативни оквир, а затим и кроз оперативне активности које ће водити спајању привреде и академске заједнице", рекао је Рајчевић за РТРС.

Он је навео да је привредна заједница спремна да подржи напоре Владе у том правцу, да је привреди непоходан ресус - високообразовни профили да би она могла да утврди нове правце свог развоја, а самим тим и развоја Српске.

"Говоримо о дигиталној економији заснованој на знању којег нема без високобразовног профила. Све што радимо је подређено једном циљу - да у што скорије вријеме дођемо до ресурса како би се привреда покренула", нагласио је Рајчевић.

Приједлог мјера за реформу образовања састоји се од три фазе, од којих је прва анализа стања која би требало да траје до сљедеће године, друга фаза је консолидација до 2022. године и трећа дугорочни период трансформације високог образовања до 2035. године.

"До 2035. године биће завршен цјелокупан реформски процес. Тада очекујемо један развијен и стабилан систем високог образовања који ће бити у потпуности у функцији развоја привреде и Републике Српске", истакао је Рајчевић.

Он је навео да ће први помаци реформе образовања бити видљиви већ током ове године, када буде ријечи о новом Закону о високом образовању, који ће укључивати читав сет мјера.

Рајчевић је најавио да ће сваке године бити анализирано шта је постигнуто реформом, односно сваки корак који је учињен у том правцу.

Он је изразио очекивање да ће се већ у првом замаху реформе доћи до тренутка када ће менаџмент организационих јединица схватити да њима студијски програми једноставно представљају терет, јер "неће имати кога да школују на тим студијским програмима".

Говорећи о наставном кадру, он је рекао да ће наставни кадар, који је на студијским програмима настојао да се искључиво посвети наставном процесу, имати шансу да се искаже у научноистраживачким активностима.

"Ако је неко запослен на вискошколској установи, ако је прошао научно-наставна звања, ваљда је претпоставка да је он у потпуности оспособљен за неки вид научноистраживачког рада и то нам мора бити критеријум", рекао је он и додао да је научноистраживачка компонента изражена у веома малом проценту.

Он је рекао да ће доћи до гашења одређеног броја студијских програма, чак и без интервенције ресорног министарства.

Рајчевић је навео да "успјех најављене реформе гарантује својом политичком каријером и да је за то спреман".

"Зато смо и конципирали ове реформе у три фазе. Прва је до краја 2020. године, а друга до краја 2022. године и то није случајност. Нама се као Влади окончава мандат 2022. године. Дакле у мом мандату су прве двије од три фазе. Оно што могу да гарантујем да ће ова два периода бити одрађена у смислу како смо их замислили", рекао је он и додао да неће бити спреман за нови мандат уколико у томе не успије.