ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 03/08/2019

БРАНИО ДОМОВИНУ, А ДАНАС ГЛАДУЈЕ ЗАЈЕДНО СА ПОРОДИЦОМ

 

Десет година живота у контејнеру, са цијелом породицом, Љубиши Михајловићу је теже пало од НАТО бомби па Паштрику

 

Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

ПРИШTИНА, 3. АВГУСTА /СРНА/ - Љубиша Михајиловић, припадник специјалне јединице Војске Србије која је на Паштрику побиједила здружене јединице Албанске војске, терористе из "ослободилачке Војске Косова" и НАTО авијацију, данас је без посла и, како каже, напуштен и беспомоћан.

"Ми смо се 1999. године жртвовали - обукли смо униформу и отишли да бранимо границу домовине", наводи Љубиша, отац четворо дјеце, који није спреман да говори о страдању на Паштрику, већ о, како истиче, страдању породице у слободи.

Љубиша наводи да "мрзи себе и своју беспомоћност", а то је посљедица чињенице да су му затворена сва врата оних код којих дође да затражи неки посао.

Он је са породицом, супругом Снежаном, три кћерке и сином, живио у селу Рабовце код Липљана, али је 2004. године, бјежећи пред погромом и "албанским хордама пиромана" отишао у Грачаницу гдје је у контејнеру, који је послужио као стан, провео најтежих десет година живота.

То му је теже пало, како каже, од "напалм бомби" којима су он и његови саборци засипани 76 дана на Космету 1999. године.

"Нико не жели да ме прими бар на разговор, да ме саслуша и понуди бар лепу реч", наводи Љубиша.

Каже да је помишљао на самоубиство, али због дјеце увијек превлада нагон за животом.

Иако је у међувремену добио "кућицу" и смјестио породицу, и даље нико не жели да га саслуша и понуди било какав посао, како би имао редовну плату.

Љубиша тврди да је многим Србима и српским породицама на Косову и Метохији рат био "суво злато" у односу на оно што преживљавају у поратном периоду у слободи".

Али, наводи он, "не постоји цена, изузев живота деце, због које би напустио Космет".

Михајиловићи живе од минималца, неких 90 евра мјесечно, пошто је Љубиша до рата радио у Грађевинској фирми "Напредак" у Приштини, те дјечијег додатка који износи 38 евра.

Уз те "приходе", неки динар заради текси превозом "на дивље", јер у косовској општини Грачаница неће да му издају дозволу за рад пошто му аутомобил /купљен на кредит/ има пет плус два помоћна сједишта, а према наводима одговорних у општини такси дјелатност може се обављати само са возилом које има највише пет сједишта.

Његова супруга Снежана уплашена је за будућност своје дјеце и не жели да прича.

Кћерка Андријана је прије две године као свршени гимназијалац уписала Вишу Економску школу - царински смјер, али је због недостатка средстава морала да подигне документацију из школе.

Андријана се нада да ће и њима "сванути" и да ће неко у институцијама примијетити да у Грачаници живи и породица Љубише Михајиловића.