ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 04/08/2019

СВЕТИ САВА ОСНОВАО СПЦ ДА СЛУЖИ СВОМ НАРОДУ И БРИНЕ О ЊЕМУ

 

СПЦ никада није посустала на светосавском путу иако је било сеоба, бјежанија, трагедија, расељавања. Највеће зло које је снашло српски народ био је комунизам који је разорио човјека. Ако у Црној Гори нису Срби, онда ни ми нисмо Срби, истиче владика Хризостом

 

Разговарао: Невенко ЕРИЋ

САРАЈЕВО, 4. АВГУСТА /СРНА/ - Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом истиче да је сами Бог изабрао Светог Саву да оснује самосталну аутокефалну Српску православну цркву /СПЦ/ која ће да служи своме народу, брине о њему и у коначници приведе га царству небеском.

У интервјуу Новинској агенцији Републике Српске - СРНА поводом великог јубилеја 800 година аутокефалности СПЦ, владика Хризостом наводи да је Свети Сава посијао праву хришћанску и Христову науку на овим просторима коју је "испекао" у Светој Гори кроз молитву и подвиг.

"У њему је горила велика ватра православља, која га је запалила и понијели да напусти Свету Гору, да се врати у Рашку и стави на чело Цркве која је била потпуно прегажена", каже митрополит Хризостом.

Он наглашава да је Црква, коју је Свети Сава устројио, прихватила све историјске изазове да одговори на најважнији - да српски народ приведе царству небеском.

Према његовом мишљењу, право је чудо да се Свети Сава управо у најкритичнијем моменту српске историје одважио да се бори за цркву у Рашкој држави, да сачува православље.

Владика Хризостом сматра да је Свети Сава дошао управо у моменту када је цијелим Балканом завладао Рим да ишчупа српски народ из духове окупације Ватикана.

"Свети Сава је то категорички одбио и борио се да српска црква буде саборна црква, самостална, аутокефална и у јединству православних цркава истока", наглашава митрополит Хризостом.

Он сматра да није само у вријеме Светог Саве било покушаја да се српски народ и други славенски народи присаједине Риму и Ватикану, него да се тако нешто и данас дешава.

Владика Хризостом истиче да СПЦ никада није посустала на светосавском путу иако је било сеоба, бјежанија, трагедија, расељавања, као што је и данас, него је увијек ишла са својим народом, а у многим ситуацијама чак и предводила свој народ, попут Чарнојевића.

Он указује да је Свети Сава цијелу своју архепископију основао на потпуно рационалном пројекту, који је сам разрадио док је био на Светој Гори.

"Свети Сава је, размишљајући како треба Цркву да организује, дошао са потпуно унапријед припремљеним планом које епархије треба да оснује да би оне биле у служби српског народа. Увидио је гдје све треба да буду постављене епархије и он их је ту и основао", појаснио је високопреосвештени Хризостом.

КОМУНИЗАМ ПОРОБЉАВАО И ФИЗИЧКИ И ДУХОВНО

Према његовим ријечима, прва епархија коју је Свети Сава основао била је управо Дабарска која је обухватала подручје од Пријепоља, од манастира Милешеве, до испод данашњег Вишеграда, преко ријеке Дрине, а сједиште епископа дабарског било је у манастиру Светог Николаја код Прибоја.

"И друге епархије Свети Сава је оснивао, прије свега, на рубним подручјима. Он је стављао на тај начин архипастире на границама Цркве да би чували стадо од упадања `дивљих вукова` и њихових покушаја да краду православне Србе, да их поунијате и покатоличе, или у другу вјеру преведу", наводи митрополит Хризостом.

Он истиче да се током историје, развоја и ширења српског народа и Црква ширила, а најбољи примјер је Митрополија дабробосанска која се од Дабарске проширила на цијелу Босну, па све до Далмације и Загреба.

"СПЦ је, захваљујући Светом Сави, његовој мудрости, одиграла велику историјску улогу не само на Балкану него и у Европи и свијету. Прва црква која је била подигнута на Аљасци био је Храм Светог Саве који су подигли Срби из Херцеговине", саопштио је митрополит Хризостом.

Наводећи да је тешко оцијенити када је било најтеже за СПЦ у њених 800 година постојања, владика Хризостом каже да је то, гледајући из његовог личног искуства, било за вријеме комунизма, који, не само што нас је поробио физички као што су то чинили Турци и Аустроугари, него и духовно.

"Највеће зло које је снашло српски народ био је комунизам који је разорио човјека. Турци су нас поробили физичи, а комунизам нас је изјео духовно, изнутра, убио нам је вјеру, културу, достојанство. Из мог искуства, комунизам је био најпогубнији, не само за СПЦ и српски народ него и друге словенске народе. Занимљиво је да се развио само на просторима гдје су живјели словенски народи", појаснио је Хризостом.

Наглашавајући да улога Цркве није само да се бави молитвом, него да је она задужена и за националну и културну улогу, Хризостом тврди да је СПЦ у 20. вијеку била једина која је успјевала да се одупре духовном поробљавању српског народа.

"Она је остала једини чувар не само физичког него прије свега духовног бића српског народа. Црква треба да буде громобран који ће да чува српског човјека и српски народа од свих удара. И српски народ је управо и тражио од Цркве ту улогу спаситеља и заштитника", рекао је Хризостом.

ПРВА ШТАМПАРИЈА НА БАЛКАНУ БИЛА У ОЛТАРУ У НОВОМ ГОРАЖДУ

Према његовом мишљењу, о просвјетитељској и образовној улози Цркве говори и чињеница да је прва штампарија на Балкану била смјештена у олтару храма Светог Ђорђа у Доњој Сопотници у садашњем Новом Горажду.

"Кад многи у Европи и свијету још нису знали шта је књига, Срби су само 30-40 године након настанка штампарије штампали књиге", нагласио је Хризостом.

Говорећи о још једном значајном догађају 800 година формирања Митрополије дабробосанске, владика Хризостом је рекао да је она велика и централна епархија СПЦ и на таквом мјесту и са таквим изазовима као ниједна друга.

"Она је за вријеме Турака добила име Босанска, а послије тога Дабробосанска. Краљ Твртко Котроманић, крунишући се у Милешеви и српску цркву је превео у ове крајеве. Захваљујући величини епархије која је досезала од Нове Вароши и Рашке до Далмације, помјерало се и њено сједиште из манастира Светог Николе у Дабру у манастир Рмањ у Мартин Броду. Тамо је митрополит столовао 110 година", рекао је Хризостом.

Ова велика епархија је, истиче он, након посљедњег рата у БиХ остала у централној Босни пуста.

"Дошло је до етничког чишћења српског народа на подручју од Бугојна до Сарајевског поља. Сада је остало мало српског народа, али боримо се да сачувамо доказе њиховог постојања на тим просторима“, истакао је Хризостом.

ЦРКВА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ЈЕДИНИ УТЈЕШИТЕЉ СРБА

Говорећи о изазовима са којима се сада сусреће СПЦ, Хризостом је рекао да Црква, али и српски народ и држава, тренутно имају великих проблема на Косову и Метохији.

"СПЦ је тамо сада исто као и некада једина окосница српског народа и то је оно што је чини изузетном. Снага Цркве је да и у невремену какво је сада на Косову и Метохији буде једини чувар, утјешитељ који ће српски народ да заштити, обједини и чува. Када је отишла војска са Косова и њени граничари, остали су свештенство и монаси као духовни граничари", нагласио је Хризостом.

Према његовом мишљењу, оно што се дешава у Црној Гори са СПЦ плод је комунистичког дјеловања и разарања бића српског народа Црне Горе.

"Ако у Црној Гори нису Срби, онда ни ми нисмо Срби, онда смо и ми Црногорци, јер смо сви отуда поријеклом. СПЦ и српски народ су тамо жртва политике. Црква се у Црној Гори лавовски бори да би стала на пут безакоњу које не бира средства. Не поштују се, не само Божански, него и људски закони. Власт хоће да успостави оно што им други говоре", указује Хризостом.

Он напомиње да је СПЦ и у БиХ прошла велику голготу у три рата у 20. вијеку, али је успјела да се обнови, да се очува у Републици Српској, али и БиХ.

"Боримо се да свједочимо ево и овдје у Сарајеву своју вјеру, Цркву, свој род, оно што јесмо", наглашава Хризостом.

Констатујући да људи данас живе у вријеме потпуног отуђења човјека који је постао играчка у мору технологије, владика Хризостом истиче да Цркву највише забрињава одлазак народа са ових простора.

Он је упутио апел свим одговорним људима на овим просторима да поведу рачуна да не остану без народа.

"Не води се рачуна о останку и опстанку народа на овим просторима. Не бјежи само српски народ него и други. То показује да на овим просторима нешто није добро. Нико не бјежи од доброга", тврди Хризостом.

Кад је ријеч о улози Цркве у будућности, владика Хризостом је мишљења да она "треба да се бори да буде оно што је била у прошлости, добар свједок и слуга свом народу".