ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 08/08/2019

ЗАКОН ЋЕ НЕПРИЈАВЉИВАЊЕ РАДНИКА ТРЕТИРАТИ КАО КРИВИЧНО ДЈЕЛО

 

Циљ Министарства и Владе је да локалне заједнице јачају, јер колико су оне јаке - јака је и Република Српска. Српска је увела централну базу матичних књига и жели у свим породилиштима да отвори матичне службе, каже Решићева

 

Разговарала: Рајана ЈАКОВЉЕВИЋ

БАЊАЛУКА, 8. АВГУСТА /СРНА/ - Министар управе и локалне самоуправе Републике Српске Лејла Решић рекла је да ће ресорно министарство у септембру са Инспекторатом радити на новом закону о управној инспекцији и нагласила да ће закон непријављивање радника третирати као кривично дјело.

"Опредијелили смо се и да прве пореске обвезнике, односно мале привреднике са до пет запослених који се први пут региструју, инспектори прате, налажу им мјере и едукују их и да их не кажњавају новчано јер сматрамо да нови мали привредници у почетку не могу познавати све прописе", наводи Решићева у интервјуу Срни.

Она поручује да је циљ оваквих мјера стимулисати привреднике да остану у Српској и отварају предузећа, те да им се помогне, а не да буду кажњавани.

Решићева истиче да је пословна заједница навела да често има проблем са преклапањем општинске и републичке контроле, те да нема координације, па ће нови закон одредити шта ће контролисати општина, а шта Република.

Она наводи да је циљ Министарства и Владе да локалне заједнице јачају, јер колико су оне јаке - јака је и Република Српска.

"Влада Републике Српске осмислила је посебну линију програма кроз који суфинансира учешће неразвијених локалних заједница да им не би, на примјер, због тога што тренутно за учешће у неком програму немају 10.000 КМ на располагању, пропало 100.000 КМ. Влада је обезбиједила прошле године 300.000 КМ додатних средстава за изразито неразвијене општине за пројекте које суфинансирају код трећих лица", појашњава Решићева.

Према њеним ријечима, од тих 300.000 КМ, утрошено је 290.000 КМ, а изразито неразвијене општине добиле су укупно милион КМ инвестиција.

"Сматрам да је то кључ да анимирамо изразито неразвијене локалне заједнице да добију средства јер им је тај новац заиста потребан", наводи Решићева.

Она истиче да је циљ отворити посебне програме за изразито неразвијене општине, будући да у било којим пројектним активностима увијек веће општине имају више шансе.

"Идеја је да се један пројекат дијели на два лота - један у којем ће се такмичити изразито неразвијене општине, а други за развијене општине, јер имају различите потребе, али и капацитет да дођу до средстава", додаје Решићева.

Говорећи о реформи јавне управе, Решићева појашњава да је Влада Републике Српске опредијељеност за реформу јасно исказала још 2006. године, што је потврдила пројектима, програмима и законима.

"Како су године пролазиле, Фонд за реформу јавне управе постао је тијело за себе, а Република Српска је остала на својој путањи да покуша промијенити одређене ствари", додаје Решићева.

Она подсјећа да је Српска увела централну базу матичних књига својим новцем без подршке Фонда за реформу јавне управе БиХ, а пред крај прошле године измијењен је цијели сет закона како би се матични број добио за један дан на једном шалтеру.

"То је наш циљ, то је за нас реформа, да радимо за наше грађане и да нам администрација буде боља. За нас је реформа и то што желимо у свим породилиштима у Републици Српској отворити матичне службе да би родитељи изласком из болнице могли оставити податке и кроз неколико дана добити родни лист", говори Решићева.

Она наглашава да реформа представља процес у којем је Српска остала усамљена.

"Не може ме нико убиједити да је обука на рачунару за државне службенике реформа, а то је оно што се финансира из Фонда за реформу јавне управе", закључује Решићева.

Коментаришући медијске написе да Омарска и Козарац траже да им се додијели статус општине, она каже да одувијек постоје такве жеље, али да Министарство није добило званичну иницијативу.