ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 21/08/2019

ВЕТО ЈЕ ИЗ РАЈА ИЗАШАО

 

Сваки вето српског члана Предсједништва БиХ је као звук црквеног звона у Сарајеву, које напрасно прекида мимикријску политичку жабокречину и подсјећа бошњачки политички естаблишмент и јавност да нису у некој отоманској бајци попут "Карађоза", већ у конфедералној дејтонској БиХ.

 

Пише: Ненад ТАДИЋ

БИЈЕЉИНА, 21. АВГУСТА /СРНА/ - Бошњачки и /формално/ хрватски члан Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић и Жељко Комшић одустали су од покушаја да утјерају српског члана Милорада Додика у НАТО - учинили су то страхујући од вета који би питање алијансе послао у архиву на дуже.

Комшићева притворна изјава за медије према којој су он и Џаферовић жељели да оставе отворена врата за именовање Зорана Тегелтије за предсједавајућег Савјета мнистара само је смоквин лист за сарајевску политичку јавност.

Додиков извјесни вето у "случају НАТО-а" и подршка Народне скупштине Републике Српске онемогућили би поновно покретање тог питања у скоријој будућности, као јединог преосталог средства одређених амбасада и сарајевске политике којим манипулативно спречавају промјену власти на нивоу БиХ.

Тако се дуго припремана и најављивана манипулација којом се формирање власти на основу прошлогодишњих слободних избора условљава путем у НАТО /што је потпуна политичка бесмислица/ претворила у чаршијску дипломатију у наставцима, попут неке бескрајне и више пута одгледане турске серије.

Јасно је да Додик, али и било који озбиљан политичар из Српске, на власти или у опозицији, неће прихватити пут у НАТО, као и да ће Комшић и Џаферовић кад-тад морати да приступе формирању власти јер би се у противном могло догодити да више никада и не буде формирана, бар што се тиче Републике Српске.

НАТО је за Џаферовића и Комшића згодан изговор да држе подаље од власти легитимне, али њима мрске представнике српске изборне воље, од чега ни у будућности неће одустати.

Уосталом, Комшић је продукт политике према којој би политичко Сарајево требало да бира хрватске и српске представнике.

Након НАТО-а, услиједиће удар на конститутивност, коју бошњачке странке сматрају кључним проблемом за БиХ какву je они виде.

Иако су прво као Муслимани добили конститутивност у Југославији, да би је обновили као Бошњаца, а одвајали су се од Југославије позивајући се управо на конститутивност, представници бошњачког Сарајева сада би да одбаце ту уставну дефиницију.

Тако би, релативизујући конститутивност, превели Србе и преостале Хрвате у "грађане", а онда у оно што је Алија Изетбеговић, отворено и при чистој свијести, још осамдесетих година прошлог вијека описао и најавио у "Исламској декларацији".

Та књига је, иначе, најпознатије дјело овог, како му у Сарајеву тепају, заговорника "грађанске БиХ"?!

Баш онолико колико је могуће да заговорник шеријатске државе буде грађански оријентисан - толико је могуће и да конститутивност у БиХ буде укинута мимо воље Срба и Хрвата.

Све те политичке намјештаљке и смицалице имају мали домет и краткорочно дејство, али је проблем што политичком Сарајеву избори, у суштини, нису битни нити им је важан економски и демократски контекст друштва.

Они живе у идеолошкој лажи о БиХ коју бране од "агресора", заправо од држављана те исте БиХ српске и хрватске националности, а ниво квалитета живота или социјална и друштвена перспектива становништва није им од интереса.

Сав нерад и опструкције које у недоглед врше у Сарајеву правдају "одбраном БиХ". То продужено ратно стање у главама, уз непрежаљене ратне циљеве, јаче је од било каквог зова будућности.

Отуда је сваки вето српског члана Предсједништва БиХ као звук црквеног звона у политичком Сарајеву, које напрасно прекида мимикријску жабокречину и подсјећа бошњачки политички естаблишмент и јавност да нису у некој отоманској бајци попут "Карађоза", већ у конфедералној дејтонској БиХ.

Да парафразирамо народну пословицу: "Вето је из раја изашао".