ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 30/08/2019

ПОСЉЕДЊИ ОБУЋАР СПРЕМА СЕ ДА ЗАТВОРИ РАДЊУ

 

Преплављеност тржишта кориштеном и неквалитетном обућом по ниским цијенама довела да затварања многих обућарских радњи, истиче једини сребренички обућар Неђељко Барјактаревић

 

Приредио: Миро ПЕЈИЋ

СРЕБРЕНИЦА, 30. АВГУСТА /СРНА/ - За разлику од предратног периода, када су у Сребреници цјелодневно радиле три обућарске радње, сада услуге у једном напуштеном оронулом подруму по потреби пружа само обућар Неђељко Барјактаревић /62/.

Он се овим занатом почео бавити као ратни-војни инвалид, након рата, када је
у егзодусу сарајевских Срба избјегао у ово мјесто.

Са увођењем нових технологија, дошло је до појефтињења производње обуће и тржиште је преплављено разним врстама обуће по ниским цијенама, али лошег квалитета, а грађани се радије одлучују за ту обућу него да издвоје двије до пет КМ да поправе своју оштећену, али знатно квалитетнију обућу коју бацају.

"Купује се увозна половна обућа међу којом има и квалитетне, али се већином ради о мало кориштеној или обући лошег квалитета", објашњава Барјактаревић за Срну.

Он указује да је преплављеност тржишта кориштеном и неквалитетном обућом по ниским цијенама довела да затварања многих обућарских радњи.

"По доласку у Сребреницу, двојица нас радили смо у радњи од јутра до мрака, јер је било пуно посла. Од обућарског заната могло се солидно живјети. Са појавом увозне обуће са азијског простора почео се смањивати обим посла.

Једино у прољеће и у јесен грађани доносе на поправку сезонску обућу, док љети скоро нико не улази у радњу", појашњава Барјактаревић.

И он намјерава да се престане бавити овим послом и да радњу закључа заувијек,
иако има потребне машине и алат за обављање обућарског посла.

"Радим у неусловној радионици у којој опада малтер са зидова због влаге, а тешко је набавити и репроматеријал за рад због малог броја корисника услуга, што не омогућава ни одржавање радње, а камоли неку зараду и улагање", каже једини сребренички обућар.

Барјактаревић истиче да су у општину у протекле двије деценије стизале бројне донације и подстицаји за разне дјелатности, али скоро ништа није остало у овом мјесту.

Каже да никада није могао да добије "ни килограм специјалног љепила за обућу" .

Прије десетак година стигла је донација, која је садржавала комплетну обућарку опрему - машине, алат и одређену количину репроматеријала за неколико мјесеци, а можда и година рада, али је његова писана апликација игнорисана, а та донација је прослијеђена из Сребренице "некоме пречем" у другој средини.

Сребреница је прије рата имала мноштво занатских радњи међу којима три обућарске, затим кројачке, фризерске, златарске, сајџијске, сарачке, ковачке и друге.

Након рата поново су отваране и покретале рад, али су све након релативно кратког периода затваране због неисплативости и недостатка посла. Затворене су и једине пекара, месара, зеленара, али и трафика и аутобуска станица.

Одржао се једино обућар, који се спрема да стави катанац на браву влажног подрума, а тиме ће мјештани остати и без обућарских услуга у овом мјесту, па ће једино још имати двије занатске фризерске радње, које се још одржавају и раде у овој варошици.

Увођењем нових технологија и сталним смањењем броја становника гаси се потреба за старим занатима и занатске радње се затварају због непрофитабилности.