ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Друштво18/09/2019

МАЛБАША: НЕНАУЧНО БОШЊАЧКО СВОЈАТАЊЕ ПОВЕЉЕ КУЛИНА БАНА

 

ДОБОЈ, 18. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Повеља Кулина бана представља документ српског културног насљеђа, језика и писма и то не може оспорити никаква квазинаучна панбошњачка еуфорија својатања, рекао је историчар Здравко Малбаша.

 

Малбаша је упозорио да је у току јака кампања бошњачких квазиполитичара, историчара и научника који покушавају да ненаучним основама свој народ представе као сукцесора вриједности српског националног бића с циљем успостављања неког свог лажног средњовјековног идентитета, који они немају.

Он каже да су недавно бошњачки политичари искористили обиљежавање 830 година од издавања чувене средњовјековне Повеље Кулина бана да најаве декларацију СДА која се дијелом односи и на афирмацију "босанског језика".

"Они морају да схвате да је језик жив процес и да се то не може порменити никаквом декларацијом. Неки њихови лингвисти се усуђују рећи да је босанчица босанско писмо које је заправо ћириличног облика. Али, ни они не могу да прогутају почетак Кулинове повеље који гласи: `У име Оца и Сина и Светога Духа`", рекао је Малбаша новинарима прије синоћње промоције своје књиге "Први српски кодекс дипломатикус" у Добоју.

Малбаша је навео да се у свом раду не бави толико питањима језика, палеографије, облика и развоја ћирилице о чему је код Срба већ све речено, већ да књига представља историјску расправу о судбини српских и босанских средњовјековних повеља након пада Дубровачке републике и њеног Архива.

Он каже да у првом дијелу књиге говори о проналаску 180 оригиналних повеља српских краљева, царева, војвода и банова, о њиховој даљој судбини, тајном умножавању, крађи, лобирању и мешетарењу са оригиналном грађом, допремању до Београда, те продајама.

У другом дијелу књиге осписује се, истиче Малбаша, први пут тачно и објективно испричана прича о судбини Повеље Кулина бана из 1189. године.

Малбаша каже да је у посједу јединственог примјерка књиге "Српски споменици" која је штампана 1840. године у Београду и представља зборник старих средњовјековних повеља, исправа и диплома.

Професор на Академији умјетности Универзитета у Бањалуци Лука Кецман истиче да се књига бави озбиљним питањима старих српских докумената, а посебно о документу који је врло важан у БиХ, а то је Повеља Кулина бана која је писана 29. августа 1189. године.

"Постоје покушаји да се Повеља Кулина бана представи као `родни лист` Бошњака и неки њихов прапочетак, али наука и историографија говоре супротоно", рекао је Кецман.

Он каже да је Малбашин рад допринио да буду разоткривене многе лажи од којих су се неке увукле и у науку, те да представља покушај да се окрене нови лист о историји на овим просторима, о којој су други писали.

Књигу "Први српски кодекс дипломатикус" објавила је издавачка кућа "Прометеј" из Новог Сада.

Синоћња промоција је одржана у Умјетничкој галерији добојског Центра за културу и образовање.