ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 27/09/2019

НОВИ СЈАЈ ХРАМА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА

 

Храм Светог великомученика Георгија смјештен у самом "срцу" Прњавора представља најдрагоцјенији бисер православног народа овога краја, а у њему је смјештен и административни центар архијерејског намјесништва прњаворског.

 

ПРИРЕДИЛА: Тамара СТОЈАНОВИЋ

ПРЊАВОР, 27. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Вишегодишњи радови на вањском и унутрашњем уређењу Храма Светог великомученика Георгија у Прњавору завршени су, а у недјељу, 29. септембра, у обновљеном храму биће уприличена молитвена свечаност коју ће предводити Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем уз саслужење више свештеника и ђакона.

У Прњавору ће молитвом и народним саборовањем бити обиљежено неколико значајних јубилеја - 800 година аутокефалности Српске православне цркве, 190 година од изградње првог храма у Прњавору, 185 година од установљења парохије прњаворске и 130 година од посљедње обнове Храма Светог великомученика Георгија.

Архијерејски намјесник прњаворски Душко Дринић рекао је Срни да је први храм у новијој историји у прњаворској парохији подигнут 1829. године, док је парохија основана пет година касније.

"Заслуге за оснивање парохије прњаворске припадају свештенику Максиму Опачићу, који је у то вријеме службовао у парохији палачковачкој. Он је 1829. године дошао у Прњавор, подигао прву цркву, у народу познату као црква ћелија. Тада је била безимена, да би послије 30 година након њеног уређења била посвећена Покрову Пресвете Богородице", прича протонамјесник Дринић.

Прва православна црква у Прњавору која се налазила у непосредној близини садашњег храма задржала се све до 1923. године, када је због дотрајалости срушена. У црквеним списима је наведено да је тада у прњаворској парохији било само 100 домаћинстава.

Радови на изградњи храма Светог великомученика Георгија започети су 1884. године.

"Црква је требала да се почне градити још 1864. године, постојао је пројекат, али како смо пронашли у љетопису у јулу те године Прњавор је задесио пожар великих размјера, народ је много пострадао, осиромашио и није се могло приступити градњи новог, већег светог храма", појашњава протонамјесник Дринић.

Храм је завршен за само четири године, а 18. септембра 1888. године уприличен је молитвени чин освећења који је предводио митрополит дабробосански Георгије Николајевић.

Током Другог свјетског рата Нијемци су цркву користили као магацин за оружје и муницију због чега је претрпјела знатна оштећења, која су по окончању ратног периода прилозима вјерника санирана. Године 1988. на стоту годишњицу од освештања храм је дјелимично саниран, а 2012. године почела је посљедња и највећа санација.

Главни проблем представљала је влага која је ослабила зидове храма, због чега је прво постављена хидроизолација, након чега су требале око 2,5 године природног сушења зидова да би се могло наставити са радовима. Одређене припреме обављене су 2015. године и приступило се обнови храма.

У протекле четири године на храму су ојачани темељи, постављене нове греде, направљен бетонски свод чиме је црква добила на акустичности, на крову је постављен бакарни лим, уређен ентеријер.

Рестауриран је и храмовни иконостас који датира још из 1888. године, а у наредном периоду требала би бити обновљена и ограда око порте храма, за чије су постављање 1930. године прилог даривали су Стево и Јованка Остојић.

"Радосни смо што смо дочекали да можемо обновити наш храм и предати га на употребу вјерујућем народу и генерацијама које долазе", поручио је архијерејски намјесник прњаворски.

Од установљења парохије до данас у цркви у Прњавору прије протонамјесника Дринића службовало је седам свештеника.

Велики печат оставили су свештеници из породице Опачић, прије свега свештеник Максим, који се након смрти супруге замонашио и узео свештено име Мелентије, потом његов син Јаков и унук Лука. Опачићи су у овој парохији службовали пуних 70 година. Послије њих у службу је дошао свештеник Јово Јовановић, потом Мирко Обрадовић, Винко Топић и Раде Савичић.