ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Култура26/10/2019

ПРЕДСТАВЉЕНА КАПИТАЛНА ДЈЕЛА О СТЕЋЦИМА И О СВЕТОМ САВИ

 

БЕОГРАД, 26. ОКТОБРА /СРНА/ - На 64. Међународном београдском сајму књига данас су представљена два капитална дјела објављена уз подршку Секретаријата за вјере Владе Републике Српске - "Књига о стећку" Горана Комара и "Апостол Срба, портрети и иконе Светог Саве Српског" Андреја Вујновића.

 

Директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић рекао је на промоцији да је књига "Апостол Срба, портрети и иконе Светог Саве Српског" вјероватно најкомплетнија монографија о Светом Сави у историји.

"То је велика, озбиљна и до сада вјероватно у историји српског народа најкомплетнија, најкомпетентнија монографија, односно синтеза о личности Светог Саве и посљедицама које смо као Срби повукли од његовог послања", рекао је Давидовић.

Говорећи о "Књизи о стећку" у издању Задужбине Кнез Мирослав Хумски из Требиња, Давидовић је навео да је доктор Горан Комар, Србин из Херцег Новог, у овом дјелу интегрисао "српску причу".

Давидовић је напоменуо да су оба дјела објављена у оквиру великог пројекта обиљежавања 800 година самосталности Српске православне цркве и 500 година од почетка рада српске Горажданске штампарије, који је усвојила Влада Републике Српске 2018. године.

У оквиру овог пројекта, каже Давидовић, предвиђено је објављивање капиталних дјела, репринт издања, отпочињање рада на рестаурацији српских иконописа, систематског рада на објављивању старих српских рукописа и штампаних књига, као и презентацији културног блага, у оквиру којег и отварање музеја Српске православне цркве.

Давидовић је напоменуо да ће након Житомислића, за који дан бити отворен и музеј манастира Гомионица, да се ради интензивно на епархијском музеју у Бијељини, те изразио наду да ће идуће године бити отворен Музеј српске књиге и српске штампе у Новом Горажду.

Према његовим ријечима, све то је дио великог пројекта који ће бити настављен 2020. године низом других пројеката, који треба да буду реализовани.

"Тако би коначно почели као Срби да се систематично односимо према културној баштини и свему што нас чини интегрално српским народом", рекао је Давидовић.

Професор Дарко Ђого је, говорећи о "Књизи о стећку", подсјетио је да је простор који се данас назива Херцеговина све до 1321. године спадао у Немањићку Рашку српску земљу, те оцијенио да не треба да чуди што неко присваја српско културно насљеђе, ако су данас и појединим српским истраживачима непознате такве чињенице.

"Иако има изврсних истраживача стећака - хришћанских православних споменика, тек их је професор Комар сагледао у оквиру оног културног обрасца коме они по свом настајању и животу припадају. Зато ова књига биљежи, али нас и обавезује да то што је професор Комар, ломећи се по херцеговачком кршу, прибиљежио, фотографисао рашчитао и нама данас дао, постане дио трајног културног памћења и српског културног обрасца", рекао је Ђого.

На промоцији су говорили и историчари Жељко Вујадиновић, Душица Бојић, Смиља Душановић, академик Драган Војводић и аутори.