ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 05/11/2019

НИЈЕ МАРКО ЗАКАСНИО НА КОСОВО, ВЕЋ ЈАНОШ ХУЊАДИ

 

Марко Краљевић је потекао из породице Мрњавчевић. Био је син краља Вукашина Мрњавчевића и господар Прилепа. Послије очеве погибије у Маричкој бици 1371. године наслиједио је краљевску титулу и постао османски вазал, управљајући једним подручјем у Македонији.

 

Приредио: Слободан КОВАЧЕВИЋ

НОВИ САД, 5. НОВЕМБРА /СРНА/ - Угледни историчар Борис Стојковски истиче да је Марко Краљевић био најпознатија личност српске епске поезије, али да, као историјска личност, није оставио нарочитог трага.

ДУБРОВЧАНИ ДАЛИ ПРВЕ ПОУЗДАНЕ ИЗВОРЕ О МАРКУ

На новосадској трибини "Марко Краљевић - од историјске личности до епског јунака", Стојковски је навео да први поуздани подаци о Марку Краљевићу датирају из 1355. године, кад је на пријестолу био српски цар Урош Пети из династије Мрњавчевића:

"Доласком цара Уроша Петог 1355. године на престо, Мрњавчевићи су се већ били етаблирали као најзначајнија владарска кућа. Марку, човеку од поверења цара Уроша, поверена је дипломатска мисија пошто је 1360. године избио рат између Србије и Дубровника".

Дубровачки документи заправо су први поуздани писани траг о Марку кад су у питању историјски извори:

"Мада мировни споразум није склопљен, Марко је издејствовао неке повољности за српску страну: успео је да ослободи призренске трговце који су били заробљеници у Републици Светог Влаха и узео је део заложеног породичног сребра, такозвани, поклад краља Вукашина", објаснио је аутор и учесник трибине.

Стојковски је навео да је постојала намјера да се Марко ожени хрватском дјевојком из великашке породице Шубића:

"Док је краљ Вукашин био у животу постојала је намера да се Марко ожени хрватском девојком из великашке породице Шубића уз посредовање босанског краља Твртка Котроманића. Томе се успротивио папа протестним писмом `због удаје за сина величанственог српског краља шизматика` и није дао дозволу за тај брак".

Према његовим ријечима, Марко се потом оженио Јеленом Хлапен, кћерком Радослава Хлапена, значајног великаша и господара Бера и Водена, као и првог сусједа Мрњавчевићевих земаља.

Смрт цара Уроша донијела је немирна времена. Многи великаши су се издизали и изазивали конфликте, а Мрњавчевићи су се показали као најзначајнији, поготово краљ Вукашин и његов насљедник млади краљ Марко.

Реалност на подручју тадашње Македоније, међутим, била је сурова, јер мада је Марко послије очеве смрти наслиједио титулу краља он је, заправо, на терену био господар само Прилепа и околине.

"КАСНО МАРКО НА КОСОВО СТИЖЕ" САМО ЕПСКА ПЕРЦЕПЦИЈА

Стојковски истиче да нема историјских података о односу Марка Краљевића, кнеза Лазара и Косовског боја:

"Све у вези с тим је плод доцније епске перцепције. Чувена изрека: `Касно Марко на Косово стиже` не односи се на њега, него на Јаноша Хуњадија и другу Косовску битку 1448. године. Марко је, као што је познато, погинуо у бици на Ровинама 1395. године".

Угледни историчар напомиње да је послије смрти Марко Краљевић ушао у легенду и епску пјесму претежно као позитиван јунак:

"Тек у тим песмама он добија и атрибут `краљевић` /краљев син/, достижући велику метаморфозу од историјске личности до митског јунака. Његов култ заживео је у свим српским земљама, а што је нарочито занимљиво и међу Србима у Далмацији".

Многи су писали о Марку Краљевићу и сликали његове портрете:

"Међу њима су Ђура Јакшић и чешки уметник Владислав Тителбах. Марка је извајао Иван Мештровић, а његов портрет насликала је Мина Караџић, кћи Вука Стефановића Караџића, који је сакупио највише песама о Краљевићу Марку".

Трибина "Марко Краљевић - од историјске личности до епског јунака", одржана је синоћ у Клубу "Трибина младих" Културног центра Новог Сада.

Марко Краљевић је потекао из породице Мрњавчевић. Био је син краља Вукашина Мрњавчевића и господар Прилепа. Послије очеве погибије у Маричкој бици 1371. године наслиједио је краљевску титулу и постао османски вазал, управљајући једним подручјем у Македонији.