ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 07/11/2019

УДРИМ - НАЈБОЉА ЛОКАЦИЈА ЗА АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА

 

Према архитектонским карактеристикама овај храм је близак црквама чија је изградња повезана са периодом обнове Пећке патријаршије у 16. вијеку, али су археолози у темељима открили још једну, старију фазу градње

 

Приредио: Александар ЛУКИЋ

ДОБОЈ, 7. НОВЕМБРА /СРНА/ - Од свих задужбина краља Драгутина Немањића у БиХ, манастир Удрим у Гостовићу код Завидовића једини није обнављан и представља најбољу локацију за археолошка истраживања, каже Срни виши кустос археолог Регионалног музеја у Добоју Александар Јашаревић.

Након рушења крајем 17. вијека у аустријско-турским ратовима, манастир је препуштен пропадању и забораву.

"Манастир Удрим је, према архитектонским карактеристикама, близак црквама из Тавне, Возуће, Озрена, Липља или пак црквама у манастиру Троноша и црквама из Овчарско-кабларске клисуре", наводи Јашаревић.

Он напомиње да је њихова изградња повезана са периодом обнове Пећке патријаршије и датује се у другу половину 16. вијека, али је забиљежена и старија фаза градње.

"Једна таква старија фаза откривена је унутар цркве у Удриму. Објекат је сачуван само у темељним зонама и оно што га издваја од објекта млађе цркве је другачији систем градње темеља, који су укопани у дубоки ров са остацима дрвених облица и набијеном глином", указује Јашаревић.

У слоју старијег објекта нису пронађени покретни археолошки налази који би одредили функцију објекта и могућ период градње, али, каже он, свакако је ријеч о старијем објекту од цркве, а очувани остаци дрвета помоћи ће у прецизнијем датирању објекта путем Ц14 анализе.

Од покретних археолошких налаза за млађу цркву веже се фрагмент стакла од посуде, мамузе, фрагменти керамика и потковица из истражене површине у порти цркве.

"Археолошки покретни налази, иако малобројни, употпуњују спознају о животу на том простору", додаје археолог.

МОГУЋА РЕКОНСТРУКЦИЈА СВИХ АРХИТЕКТОНСКИХ КАРАКТЕРИСТИКА

Манастир Удрим смјештен је узводно уз ријеку Гостовић, у природно заклоњеном долинском простору, а археолошка истраживања манастирске цркве и порте обављана су од 26. септембра до 17. октобра, уз благослов Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома, сагласност Завода за заштиту споменика културе, федералног Министарства просторног уређења и Комисије за очување националних споменика.

Иако унутар објекта нису пронађени трагови сахрана или докази о фрескописању, Јашаревић каже да је, захваљујући културно-историјским приликама или неприликама, објекат очуван у релативно добром стању и могуће је извршити реконструкцију свих архитектонских карактеристика.

Јашаревић наводи да је, према народном предању, манастирска црква задужбина краља Драгутина Немањића из 14. вијека, посвећена Светом великомученику Пантелејмону.

"Према својим градитељским карактеристикама, црква манастира Удрим је једнобродна грађевина, са улазном припратом, наосом у два травеја и правоугаоним бочним пјевницама", истиче Јашаревић.

Према његовим ријечима, од свих храмова који се сматрају задужбином краља Драгутина Немањића у БиХ, Удрим је једини манастир који није обнављан и као такав представља најбољу локацију за археолошка истраживања и рјешавање проблема датовања сличних баштинских комплекса у БиХ.

"Читав објекат изграђен је од камена из корита ријекe Гостовић, често аморфног или приклесаног облика, од којих су већи комади уграђивани у платна зидова, док је испуна била од ситнијег ломљеног камена утопљеног у кречни малтер", говори Јашаревић.

Сасвим ријетко је кориштен мекши камен за израду рустичне камене пластике, довратника, прозорника и прагова.

ИДУЋЕ ГОДИНЕ НАСТАВАК АРХЕОЛОШКИХ ИСПИТИВАЊА

Он каже да је за идућу годину планиран наставак археолошких истраживања у припрати.

"Простор испред припрате, двориште, треба истражити ради могућег проналаска камене пластике од улазног портала и надпрозорника, те трагова могућих сахрана или поплочане површине при улазу у цркву", истиче Јашаревић.

Он наводи да је потребно у идућој фази завршити истраживања простора из апсиде и, ако је могуће, дефинисати коначне габарите и облик старијег објекта.