ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан10/11/2019

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 12. НОВЕМБРА /СРНА/ - Данас је уторак, 12. новембар, 316. дан 2019. До краја године има 49 дана.

 

1554. - Парламент Енглеске поново одобрио римокатоличку вјеру.

1812. - На залеђеној ријеци Березини од руске топовске паљбе и у јуришима Козака погинуло око 25.000 војника разбијене армије француског цара Наполеона Првог Бонапарте, која се повлачила из Москве. Послије дебакла на Березини Наполеон је побјегао с малом пратњом у Париз и рекао да ће подићи нову армију од 300.000 људи, али је пораз у Русији за њега био почетак краја.

1833. - Рођен руски композитор и хемичар Александар Порфиријевич Бородин, припадник музичке групе "Велика петорица", утемељивач руске симфоније и камерне музике. Од дјетињства је показивао и сјајан умјетнички таленат и интересовање за природне науке. Као дјечак је свирао флауту и клавир, касније и виолончело. Инспирисао се руском народном музиком, народним причама и легендама и источњачким фолклором. Дјела: опера "Кнез Игор", симфонија бр. 2, симфонијска слика "У средњој Азији".

1840. - Рођен француски вајар Огист Роден, један од највећих умјетника крајем 19. и почетком 20. вијека, чије је дјело објединило романтичарски дух и модерне тежње и пресудно утицало на европско вајарство. Скулптуре: "Мислилац", "Пољубац", "Балзак", "Грађани Калеа", "Врата пакла", "Вјечни идол", "Прољеће", "Човјек сломљеног носа", бисте, актови.

1859. - Рођен српски архитекта Андра Стевановић, члан Српске краљевске академије, професор Велике школе и Београдског универзитета. Пројектовао је више монументалних грађевина, укључујући зграде Народног музеја и Академије наука у Београду. Проучавао је старо српско црквено грађевинарство и скупио грађу за монографије манастира Грачаница, Каленић и Дечани.

1866. - Рођен кинески револуционар и државник Сун Јат Сен, први предсједник Кине. Борбу за стварање републике почео је 1894, а 1905. је основао Савезну лигу /Тун-мен-хој/ из које је 1912. настала странка Куоминтанг. Савезна лига је 1911. повела револуцију у којој је збачена династија Манџу и проглашена република, чији је је предсједник постао Сун. Први конгрес Куоминтанга 1924. је прихватио његова програмска начела: за национално ослобођење Кине потребан је савез са СССР-ом, демократија није могућа без сарадње с комунистима, а благостање народа без побољшања живота најбројнијих слојева - радника и сељака. Послије његове смрти 1925. ту политику је напустило вођство странке које је преузело десно крило Чанг Кај Шека.

1912. - Шпанског премијера Хосеа Каналехаса убио анархиста Мануел Пардинас, који је потом извршио самоубиство.

1912. - Спасилачка екипа на Антарктику пронашла посмртне остатке енглеског поларног истраживача капетана Роберта Фолкона Скота и његових пратилаца. Претпоставља се да су он и чланови његове експедиције умрли у марту 1912. при повратку с Јужног пола.

1918. - Проглашена прва аустријска република, дан послије капитулације Њемачке у Првом свјетском рату и абдикације цара Карла Првог.

1919. - Енглески пилоти Рос и Кејт Смит полетјели из Хаунслоуа код Лондона на први лет од Велике Британије до Аустралије. У аустралијски град Дарвин слетјели су 13. децембра 1919.

1920. - Под притиском Велике Британије и Француске Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је Рапалским уговором уступила Италији: Истру, Јулијску крајину, Задар и острва Црес, Лошињ, Ластово и Палагружу, касније и Ријеку.

1927. - Лав Бронштејн, под оптужбом да се борио за власт послије смрти Владимира Уљанова, искључен из владајуће бољшевичке партије, а Јосиф Џугашвили постао је неприкосновени лидер СССР. Из земље је протјеран 1929, а 1940. по налогу Стаљина убијен у Мексику.

1929. - Рођена америчка филмска глумица Грејс Кели, која је послије удаје 1956. за принца од Монака Ренијеа Трећег постала принцеза Грејс од Монака. Филмови: "Тачно у подне", "Провинцијалка" /награда "Оскар"/, "Позови М ради убиства", "Високо друштво", "Дворишни прозор".

1933. - Национал-социјалистичка радничка партија Адолфа Хитлера добила изборе и преузела власт у Њемачкој.

1937. - Јапанци су окупирали кинески град Шангај.

1941. - Црвена армија у Другом свјетском рату зауставила надирање нацистичких снага према Москви.

1942. - Британска Осма армија генерала Бернарда Ло Монтгомерија у Другом свјетском рату поново заузела Тобрук у Либији, заробивши најмање 30.000 њемачких и италијанских војника, и наставила да преко Сахаре гони разбијени Афрички корпус њемачког генерала Ервина Ромела.

1944. - У фјорду Тромзо на сјеверу Норвешке савезници у Другом свјетском рату потопили "Тирпиц", посљедњи велики ратни брод нацистичке Њемачке.

1948. - На смрт због ратних злочина осуђени бивши премијер генерал Хидеки Тођо и још шест јапанских вођа у Другом свјетском рату.

1956. - Београдско позориште "Атеље 212" у адаптираном дијелу зграде "Борбе" извело прву представу - "Фауст" Јохана Волфганга Гетеа.

1956. - Нови мађарски лидер Јанош Кадар одбио улазак посматрача УН у Мађарску.

1961. - Рођена румунска гимнастичарка Нађа Команечи, која је за једну вјежбу на Олимпијским играма у Монтреалу 1976, прва у историји гимнастике, добила највишу могућу оцјену /10/.

1969. - Руски писац Александар Солжењицин избачен из Савеза совјетских писаца с образложењем да је његово понашање "антидруштвено".

1970. - Снажан циклон и високи таласи усмртили најмање 200.000 људи у Источном Пакистану.

1974. - Због политике апартхејда Јужна Африка је суспендована из Генералне скупштине УН.

1977. - У затворској ћелији - према званичној верзији која је изазвала доста сумњи - извршила самоубиство Ингрид Шуберт, која је учествовала у оснивању западноњемачке љевичарске терористичке групе "Бадер-Мајнхоф".

1981. - Амерички спејс-шатл "Колумбија" други пут полетио у орбиту око Земље, поставши прво свемирско возило које је употријебљено више од једног пута.

1982. - Јуриј Андропов изабран за генералног секретара Централног комитета Комунистичке партије СССР, дан послије смрти Леонида Брежњева.

1989. - Умрла шпанска револуционарка Долорес Ибарури, названа Ла Пасионарија, предсједник Комунистичке партије Шпаније, једно од најславнијих имена Шпанског грађанског рата. Приписане су јој ријечи "Но пасаран", парола под којом су републиканци бранили Мадрид од фашиста. Послије пада Републике провела је 38 година у иностранству, највише у СССР. Вратила се у Шпанију 1977. и постала члан парламента.

1990. - Принц Акихито крунисан за цара Јапана.

1991. - Ступиле на снагу економске санкције Европске заједнице против Србије и Црне Горе.

1991. - Индонезијске трупе у Источном Тимору убиле десетине демонстраната који су тражили независност. До 1951. Источни Тимор је био португалска колонија, потом прекоморска провинција којој је бивша метропола 1973. дала аутономију, а 1974. право на самоопредјељење, што је потврдила и Генерална скупштина УН, али га је Индонезија окупирала у децембру 1975.

1995. - У Ердуту и Загребу потписан споразум о Сремско-барањској области, којим је предвиђен једногодишњи прелазни период под међународном управом, с могућношћу продужења за још 12 мјесеци.

1996. - У судару изнад Индије саудиарабијског и казахстанског путничког авиона погинуло је 349 људи.

1999. - У земљотресу у Турској, са епицентром код града Душче, 170 километара источно од Истамбула, погинуло најмање 550 људи.

1999. - На подручју планине Бајгора, 12 километара сјевероисточно од Косовске Митровице, срушио се авион Свјетског програма УН за храну типа "АТР-42" и несрећу није преживио нико од 21 путника и три члана посаде.