ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан15/11/2019

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 17. НОВЕМБРА /СРНА/ - Данас је недјеља, 17. новембар, 321. дан 2019. До краја године има 44 дана.

 

1558. - Умрла енглеска краљица Мери Прва Тјудор, кћерка Хенрија Осмог, а на пријесто је ступила њена сестра Елизабета Прва. Током владавине од 1553. године, као супруга шпанског краља Фелипеа Другог, под утицајем римокатоличке реакције, потчињавала је Енглеску шпанском утицају и покушала да прогонима и ломачама - због чега је добила назив "Крвава Мери" - уништи протестантизам и врати краљевство под папско окриље. Млада енглеска буржоазија, удружена с "новим племством", послије њене смрти поново је успоставила протестантизам /англиканска црква коју је, због сукоба с Римом, основао Хенри Осми/.

1587. - Рођен холандски писац Јост фан ден Фундел, најплоднији и најзначајнији књижевник холандског барока. Писао је тужбалице, патриотске, сатиричне и пригодне пјесме, а драмама са библијским, античким и историјским темама знатно је утицао на европску литературу. Дјела: драме "Пасха", "Паламед", "Хизбрехт ван Амател", "Левендалци", "Луцифер", "Јефта", "Адам у изгнанству".

1755. - Рођен француски краљ Луј Осамнаести, који је владао у вријеме рестаурације послије пада цара Наполеона Првог Бонапарте. Титулу краља је носио од 1795, али је стварно владао од 1814. до смрти 1824, кад га је на пријестолу наслиједио брат Шарл Десети. Њихов трећи брат краљ Луј Шеснаести погубљен је на гиљотини 1793. у вријеме Француске револуције.

1788. - Рођен руски глумац Михаил Семјонович Шчепкин, најзначајнији умјетник руског и свјетског позоришта у првој половини 19. вијека, који је настојао да објасни тајне глумачког стваралаштва и био узор генерацијама глумаца. Сматрају га претечом позоришног редитеља и глумца Константина Сергејевича Станиславског.

1800. - Конгрес САД састао се први пут у новој пријестоници - Вашингтону, а амерички предсједник Џон Адамс постао први становник зграде, која је касније названа Бијела кућа.

1855. - Шкотски истраживач Дејвид Ливингстон открио водопаде на ријеци Замбези, назване по енглеској краљици "Викторијини водопади". Широки су 1.717 метара, а вода Замбезија се стропоштава с висине од сто метара.

1858. - Умро велшки филантроп Роберт Овен, социјалиста утописта и социјални реформатор, индустријалац који је све богатство утрошио покушавајући да оствари пројекте социјалних реформи. Њега и његове присталице савременици су називали "социјалистима", чиме је тај израз ушао у употребу. Прве узорне заједнице је створио у Њу Ланарку у Шкотској и у тим кооперативама произвођача и потрошача је укинуо рад дјеце, установио болесничке благајне, скратио радно вријеме, повећао наднице, основао читаонице. Да би доказао остварљивост реформи, отишао је у САД, гдје је 1825. основао комуну "Нова хармонија". Кад је експеримент пропао, вратио се у Енглеску, гдје је створио Велики национални струковни савез /синдикат/ и основао банку за размјену добара, на основи количине уложеног рада у израду размјењиваних производа, без употребе новца. Дјела: "Нови поглед на друштво", "Скица рационалног система друштва", "Књига о новом свјетском моралу".

1864. - Рођен оснивач српског земљорадничког задругарства Михаило Аврамовић, који је прву задругу основао 1894. у селу Вранову, израдио нацрт првог српског закона о задругама и покренуо лист "Земљорадничка задруга", уређујући га 20 година. Објавио је велики број радова о пољопривреди, а његово највеће и посљедње дјело је "Социологија задругарства". Учествовао је у стварању Међународног задружног савеза.

1869. - Послије више од десет година рада, под руководством Француза Фердинана де Лесепса, отворен је Суецки канал којим су повезани Средоземно море и Индијски океан. Утрошено је 287 милиона златних франака, а изузетно тешки услови рада су однијели скоро 20.000 живота. Канал је дуго био несрећа за Египћане, јер је Велика Британија окупирала и канал и Египат. Тек кад га је 1956. национализовао предсједник Гамал Абдел Насер, Канал се нашао у рукама Египта.

1887. - Рођен британски фелдмаршал Бернард Ло Монтгомери, један од најпознатијих савезничких војсковођа у Другом свјетском рату. Историчари га сматрају највећим британским војсководом послије Артура Велзлија Велингтона. Побједа његове Осме армије над Афричким корпусом њемачког генерала Ервина Ромела у бици код Ел Аламејна крајем 1942. преокренула је ток рата у Африци.

1913. - Први бродови прошли кроз Панамски канал.

1917. - Умро француски вајар Огист Роден, један од највећих умјетника крајем 19. и почетком 20. вијека, чије је дјело објединило романтичарски дух и модерне тежње и пресудно утицало на европско вајарство. Спајао је дивљу енергију с најфинијим лиризмом, реализам са смјелим поступком који прелази у модеран експресионизам, у његовом дјелу су уочљиве и примјесе симболизма, али га већина историчара умјетности сматра импресионистом. Скулптуре: "Мислилац", "Пољубац", "Балзак", "Грађани Калеа", "Врата пакла", "Човјек сломљеног носа", "Вјечни идол", "Прољеће", бисте, актови.

1925. - Рођен амерички филмски глумац Рок Хадсон, који је снимио 63 филма, глумећи претежно романтичне јунаке. Прије смрти 1985. признао је да болује од сиде.

1947. - Предата у саобраћај жељезничка пруга Шамац - Сарајево, дуга 242 километра, у чијој су изградњи учествовале омладинске бригаде из цијеле Југославије.

1954. - Египатски генерал Гамал Абдел Насер постао шеф државе послије пада предсједника Мохамеда Нагиба, с којим је 1952. срушио краља Фарука Првог.

1958. - Суданска војска срушила цивилну владу, а премијер је постао генерал Ибрахим Абуд.

1964. - Као симбол отпора бесправљу и терору, проглашен међународни дан студената, као знак сјећања на прве жртве нацистичког терора 1939. у чешко-моравском протекторату.

1969. - СССР и САД у Хелсинкију отпочели разговоре о ограничењу стратешког наоружања /САЛТ/.

1971. - Фелдмаршал Вемид Таном Китикачорн војним ударом без проливања крви приграбио власт у Тајланду, укинуо парламент, распустио владу и суспендовао устав.

1972. - Бивши предсједник Аргентине Хуан Перон вратио се у земљу послије 17 година изгнанства.

1974. - Први парламентарни избори у Грчкој послије више од десет година и седмогодишње војне диктатуре окончани увјерљивом побједом Нове демократије Константина Караманлиса.

1976. - Кина извела највећу нуклеарну експлозију у атмосфери.

1977. - Предсједник Египта Анвар ел Садат прихватио позив да посјети Израел, игноришући незадовољство арапских земаља и сопствене владе.

1989. - У несрећи у јами "Морава" Алексиначких рудника угља погинуло 90 рудара.

1989. - Бугарски парламент смијенио Тодора Живкова са положаја шефа државе.

1993. - Нигеријски генерал Сани Абача збацио цивилну владу Ернеста Шонекана.

1996. - У другом кругу локалних избора у Србији коалиција опозиционих партија "Заједно" побиједила у највећем броју великих градова, укључујући Београд, Ниш, Нови Сад и Крагујевац.

1997. - "Ал Гама ал Исламија", највећа египатска организација исламских терориста, убила поред храмова у Луксору 58 страних туриста и четворицу Египћана, што је био до тада најкрвавији терористички напад у Египту.

1998. - Израелски Кнесет већином гласова ратификовао "Вај споразум", којим је предвиђено уступање дијела окупиране територије палестинској самоуправи, у замјену за мир.

2006. - Умро Ференц Пушкаш, легенда мађарског фудбала и један од најбољих фудбалера 20. вијека.

2007. - Од циклона који је опустошио Бангладеш смртно страдало више од 1.000 људи.