ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 19/11/2019

ЗАПАД БИ ТРЕБАЛО ДА ПАЖЉИВИЈЕ СЛУША ШТА СЕ ГОВОРИ НА ИСТОКУ

 

Многи фестивали на Западу имају одличан пи-ар и заступљеност у медијима, и организација тих фестивала је сјајна, али се тамо губи суштина оног умјетничког, што треба тражити у филмовима те врсте, сматра Артур Болдер, добитник Гран-прија 13. Међународног фестивала "Први кадар" за филм "Огледало Америке".

 

Разговарао: Огњен БЕГОВИЋ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 19. НОВЕМБРА /СРНА/ - Артур Болдер, добитник Гран-прија 13. Међународног фестивала "Први кадар" за филм "Огледало Америке", истиче да би, када је филмска умјетност у питању, на Западу требало да посвете мало више пажње о томе шта се говори у земљама Истока.

"Као примјер, навео бих чињеницу да многи фестивали на Западу имају одличан пи-ар и заступљеност у медијима, и организација тих фестивала је сјајна, али се тамо губи суштина оног умјетничког, што треба тражити у филмовима те врсте", наводи Болдер за Срну.

Према његовим ријечима, најодговорнији људи на филмским фестивалима на Западу су изразити менаџери, који су чак и у жирију.

Ти људи, истиче он, врло мало знају о умјетности, тако да чак и није вриједно учествовати на појединим фестивалима.

Говорећи о ситуацији у документарном филму данашњице, Болдер наводи да је развој технологије омогућио снимање на готово сваком мјесту и у свако вријеме, али се, нажалост, заборавља чињеница да је стварање филма умјетност.

"Постоје многи фестивала који се заснивају на чињеници да је документарни филм заснован искључиво на реалности. Тиме се по мом мишљењу приближавају истини, али то није потпуна истина.

Сваки документарац носи у себи ауторов став. Ту је и чињеница да документарни филм све више постаје средство да се указује на проблеме па самим тим и могућност да се исполитизује, тако да у неким случајевима документарни филмови постају продужена рука политике", објашњава Болдер.

Он истиче да главна порука његовог документарног филма, који је добио прву награду у Источном Сарајеву и на коју је, како је подвукао, посебно поносан, јесте данашња ситуација која се односи на друштвене медије.

"Фасцинирају ме друштвени медији који имају многе позитивне аспекте, али и доста негативног. Фокус документарног филма је на фотографијама у друштвеним мрежама, односно у чињеници да људи све чешће постају робови таквих фотографија.

Људи настоје да породице на својим профилима друштвених мрежа покажу у најбољем свјетлу и траже одобрење других умјесто трагања за сопственим вриједностима", појашњава Болдер.

Ту је, додаје он, и аспект унутрашње љепоте и тужно је да се људи све више идентификују са виртуелном умјесто са истинском реалношћу, што је веома опасно.

"Фестивал 'Први кадар' у Источном Сарајеву је вриједан учешћа. Сматрам га једним од најквалитетнијих фестивала у региону. Веома ми је драго што сам освојио Гран-при, мада је то било велико изненађење за мене. Жири на овом фестивалу био је веома професионалан јер ме његови чланови никад нису видјели у животу, а камоли са мном проговорили коју ријеч", наводи Болдер.

Према његовим ријечима, није само награда кључна - ту је и образложење Стручног жирија за награду, која је на најбољи начин показала да су у потпуности разумијели његов филм.

"Због тога ми је, што се тиче умјетничке визуре, пуно драже учествовати на фестивалима у земљама Истока. Надам се да ћу поново доћи у Источно Сарајево", поручује Болдер.

Гран-при "Стећак Кнеза Павла" за најбољи филм на 13. Међународном филмском фестивалу "Први кадар" додијељен је документарном филму Артура Болдера "Огледало Америке: наговјештај бесмртности".

Стручни жири оцјењује да ово документарно остварење прелази границе и проширује форме модерног ауторског документарног филма и истиче да је ријеч о динамичном, визуелно раскошном и паметно режираном филму који оставља без даха и одушевљава још дуго послије гледања.

То је филм који превазилази жанрове и успоставља своја правила филмске нарације - закључио је жири.