ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Српска памти20/11/2019

СВИЈЕТ МОРА ДА ЗНА ЗА ЈАСЕНОВАЦ И ДА СЕ У ХРВАТСКОЈ ДОГОДИО ХОЛОКАУСТ

 

БЕОГРАД, 20. НОВЕМБРА /СРНА/ - О страдањима Срба и Јевреја у Другом свјетском рату, чије је заједничко стратиште био и Јасеновац, мора да се говори, и то све гласније, заједничка је оцјена учесника академског округлог стола о српско-јеврејским односима који је у Јерусалиму окупио угледне стручњаке из Србије, Израела, Италије, САД и Њемачке.

 

Шаул Шајн, водећи човјек Центра за контраобавјештајне студије из Херцлија у близини Тел Авива, указао је на значај организовања оваквих скупова јер генерације које долазе не знају довољно о томе шта је Холокауст и да се уопше догодио у Хрватској, пишу "Вечерње новости".

"Осим конференција, ради усађивања у свијест младих потребе за његовањем сјећања треба користити и филмове, књиге и све могуће платформе. Тако ће учврстити потребу за преношењем истине о злочинима у Јасеновцу са генерације на генерацију, али тако да они та сјећања доживљавају као релевантна", рекао је Шајн.

Директор Института за истраживање Јасеновца из Њујорка Бери Литучи поручио је у Јерусалиму да Јасеновац не треба посматрати као посебан случај везан само за НДХ, већ да је тај логор смрти велики дио историје Холокауста, пише "Политика".

Италијанска грофица Џин Висконти рекла је да је за Јасеновац чула 1993. године када је као новинар интервјуисала Симона Визентала, а да је потом упознала и лик и дјело "надбискупа геноцида" Алојзија Степинца.

"Када сам посјетила Јасеновац, који је проглашен меморијалним парком, затекла сам прелијепу природу, птице које пјевају, цвијеће и само једну малу плочу на којој пише да је ријеч о радном логору. Текст није преведен чак ни на енглески језик. Осврнувши се наоколо, угледала сам травом обрасла брдашца. Тек касније сам схватила да су то масовне гробнице и заинтересовала сам се да истражим догађаје у Јасеновцу", рекла је Висконтијева.

Професор Роберт Мекоромик са Универзитета Јужна Кародлина - Сјевер, који је аутор књиге "Анте Павелић и пацовски канали", цитирао је на овом скупу дијелове дневника Диане Будисављевић у којим се говори о Степинцу.

"Сви смо свједоци да је зло нацизма, усташтва и фашизма још живо. Дајте да га сахранимо већ једном", поручио је Мекоромик, парафразирајући Шекспира.

Он је навео да Американци готово ништа не знају о Јасеновцу ни данас, 80 година од почетка Другог свјетског рата.

Професор из београдског Института за упоредно право Мина Зиројевић рекла је да су Срби и Јевреји заједно страдали и учили једни од других.

"Поздрав `Видимо се следеће године у Јерусалиму` и читава борба за повратак у Израел и нама је сада лекција и метод шта можемо поздравом `Видимо се у Призрену`", рекла је Зиројевићеца.

Професор Драган Симеуновић говорио је о сличности српског и јеврејског народа по "колективној кривици". Наводећи да тај појам не постоји ни у једном правном систему, Симеуновић је указао да су Срби ушли у круг колективних "криваца" усљед интензивне пропаганде, почевши од деведесетих година.

Професор Дарко Танасковић рекао је да односе Срба и Јевреја, као и држава Израела и Србије увијек треба разумјети узимајући у обзир трансисторијску вертикалу која има упориште у систему вриједности блиском и једном и другом народу - од најраније историје Јевреји и Срби нарочито држе до вриједности правде и слободе.

"Те две вертикале стварају реалну блискост на нивоу дубинске структуре њихових односа", рекао је Танасковић.

Танасковић је навео да су скупу у Јерусалиму присуствовали и преживјели логораши из Јасеновца, али и млади који широм свијета уочавају да је скривање и раелативизовање јасеновачке истине, као интегралног дијела Холокауста, нешто што мора да буде спријечено зарад заједничке садашњости и будућности.

Пред учесницима скупа свједочила су дјеца-логораши из Јастребарског, а једна од њих Јелена Бухач Радојичић је упитала како је било могуће да се тако дискретно и у тишини у Јерусалиму постави спомен-плоча Степинцу.

Јелена Бухач Радојичић још није изгубила наду да ће пронаћи свог брата, од кога су је раздвојили у том дјечијем логору.

Пуковник Антун Милетић /89/, који је истраживао систем логора Јасеновац, посебно Градину, навео је да се рачуна да је ту покопано око 350.000 логораша. А, досад није истражено више од 20 одсто, па се због тога спекулише са бројем убијених - од 43.000 до 1,5 милиона људи, наводи "Политика".