ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 28/11/2019

ОПШТИНА РАНИЛУГ - МОСТ ЗА СРБЕ

 

у Ранилугу је на снази спасоносна одлука о забрани пренамјене пољопривредног земљишта у грађевинско. Тако су албански бизнисмени, који на пољопривредним парцелама у осталим општинама уз путеве углавном граде ресторане и хотеле, спријечени да пољопривредно земљиште претворе у бетон

 

Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

РАНИЛУГ, 28. НОВЕМБРА /СРНА/ - Од опстанка Срба на подручју Ранилуга, општине са већинским српским становништвом на Косову и Метохији, зависи опстанак цијелог Косовског Поморавља.

Тo подручје, са једне стране, има везу са централном Србијом, општинама Бујановац и Врање, а, са друге, представља једину везу са Србима настањеним у општинама Косовска Каменица, Ново Брдо, Гњилане, Косовска Витина, па и са Грачаницом и Штрпцем.

"Ова општина, формирана 2010. године у складу са планом Мартија Ахтисарија за децентрализацију, простире се на 77,5 километара квадратних са око 6.000 становника, од којих 99 одсто Срба и мање од једног процента Албанаца", наводи за Срну градоначелник Ранилуга Владица Аритоновић.

Он истиче да су међунационални односи у општини, коју чини становништво из искључиво сеоских средина, на веома високом нивоу за разлику од других мултиетничких средина на Косову и Метохији.

"Ми морамо бити пример свим осталим општинама, а посебно људима који се заклињу у мултиетничност и суживот два већинска народа на Косову и Метохији", наглашава он и прецизира да се број инцидената у општини Ранилуг "мери промилима" и да су у свим случајевима починиоци из других општина.

Задатак руководства општине, која је настала издвајањем српских села из општине Косовска Каменица, јесте да убрзано рјешава инфраструктурне проблеме, повеже инфраструктуру центра општине са околним селима, те отклони проблем незапослености и одласка младих школованих људи.

"На подручју општине главно занимање је пољопривреда и, донекле, сточарство и повртарство. Али, нема фабрике нити задруге у којој би се млади запослили иако смо централним органима власти у Приштини поднели много пројеката од чије реализације зависи опстанак Срба", напомиње Аритоновић.

Он упозорава да постоји оправдана сумња да албанске власти у Приштини поспјешују расељавање младих школованих Срба.

Уставни суд самопроглашеног Косова је почетком ове године поништио одлуку Косовске агенције за приватизацију, којом је земљиште бивше пољопривредне задруге и фарме кокоши прешло у власништво непознатог "бизнисмена" и издао налог да се земљиште и фарма предају на кориштење и располагање општини.

"Имамо инвеститоре и пројекат, али још чекамо да нам из Агенције предају документацију како би регулисали све у катастру и створили предуслове да се крене са реализацијом десетак пројеката, посебно савремене кланице пилића, који би могли да упосле готово све младе", наводи Аритоновић.

Он истиче да је општина у протеклих седам година уложила 800.000 евра у доградњу, реновирање и опремање школа и домова културе у Ранилугу и Ропотову.

"Очекујемо да убрзо буде завршен објекат породичне медицине, чију градњу финансира Министарство за повратак и заједнице у привременој влади Косова, а његовим отварањем посао ће добити готово сви медицински радници. Тако би се зауставио талас одлазака медицинара у земље Западне Европе и, од скоро, на Малту", наводи Аритоновић, увјерен да ће одлука Владе Србије о забрани запошљавања убрзо бити укинута.

Он напомиње да јавност и медији не знају да је у Ранилугу на снази спасоносна одлука о забрани пренамјене пољопривредног земљишта у грађевинско.

Тако су албански бизнисмени, који на пољопривредним парцелама у осталим општинама уз путеве углавном граде ресторане и хотеле, спријечени да пољопривредно земљиште претворе у бетон.

"Продаја имања код нас готово да не постоји и то је шанса да Срби у општини Ранилуг опстану и буду жила куцавица на линији спајања српских енклава са централном Србијом, али и општинама настањеним албанском већином попут Прешева, Бујановца, Косовске Каменице и Гњилана", каже Аритоновић.