ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 06/12/2019

ПЕTАР ПЕЋАНАЦ: СВАКО ТРЕБА СВОЈ МОНТ ЕВЕРЕСТ

 

Петар Пећанац наглашава да је био поносан што је управо Дрварчанин на врху сијета, на коме је оставио икону и српску тробојку

 

Приредила: Јелена ДЕШИЋ

ДРВАР, 6. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Дрварчанин Петар Пећанац први је Србин који је освојио Монт Еверест /8.848 метара/, а данас са супругом Маиром, по националности Бразилком, и кћерком Софијом живи надомак Дрвара у родном крају својих предака.

Пећанац се Срну присјећа чаробног јутра прије 12 година и истиче да нигдје није љепше јутро освануло као тада на Хималајима.

"Сјећам се тог јутра, сунце је полако излазило и обасјавало једну страну свијета, друга је била у мраку, а на облацима испод нас појавила се сјена леденог и стјеновитог горостаса у облику пирамиде.

У том тренутку, изнад мене је био само Бог", прича Пећанац, рођени Дрварчанин који је освојио Монт Еверест 20. маја 2007. године.

Пећанац наглашава да је био поносан што је управо Дрварчанин на врху свијета.

"Одједном се појави тамо неки Петар Пећанац из Дрвара који се попео врх свијета и самим тим доказао да је све могуће", прича Петар, који је на Монт Евересту оставио икону и окачио српску тробојку.

Он објашњава да је за ту авантуру требало доста новаца, па је чак у Америку отишао да ради како би обезбиједио средства да оствари свој сан.

"Тада ме то коштало око 23.000 долара, а данас је много скупље. Незамисливо је колико је тај, слободно могу рећи бизнис и комерцијала, отишао из крајности у крајност. Али, није све у новцу - мени је то био сан, а сан нема цијену", истиче Петар.

Он наводи да је његова експедиција на највиши врх свијета трајала два мјесеца.

"Из Београда смо кренули за главни град Непала - Катманду 31. марта. Сам завршни успон је трајао четири дана. `Еверест` смо освојили 20. маја. Из базног кампа, који се налазио на висини од 8.300 метара, кренули смо ка врху у 23.00 часа.

На врх смо стигли ујутро око 8.45 часова. Горе смо се задржали сат и по, иако се, због послијеподневног невремена, препоручује максимално задржавање до 15 минута. Сачекао сам другу групу алпиниста, а уједно сам снимао камером и фотопаратом прелијепе хималајске пејзаже", бесједи Петар.

Он напомиње да је фотографија још једна његова велика љубав, којим се данас слабије бави због недостатка времена.

"Свако у животу треба свој Монт Еверест - да има циљ и остварује своје снове", истиче Петар и открива да једног дана жели да отвори мали музеј у Дрвару у коме ће се налазити предмети из његових мисија и фотографије.

Љубав према родном крају одвела га је тамо гдје су давно попаљена огњишта предака, у село крај Дрвара.

"Одлучио сам се да живим на селу. Јер осјећам да је то прави начин да се ужива у природи и породици. Наравно да и даље сањам велике снове, јер да не сањам не бих био овдје", закључује Петар.