ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Друштво09/12/2019

ПОСЛАНИЦИ 24. ДЕЦЕМБРА О ПРИЈЕДЛОГУ ЗАКОНА О СЛОБОДИ ВЈЕРОИСПОВИЈЕСТИ

 

ПОДГОРИЦА, 9. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Скупштина Црне Горе требало би 24. децембра да по хитној процедури разматра Приједлог закона о слободи вјероисповијести којим се предвиђа подржављење више од 700 храмова, манастира, цркава и црквених објеката Српске православне цркве /СПЦ/.

 

Влада Црне Горе утврдила је раније текст Приједлога закона о слободи вјероисповијести којим је предвиђено да у државном власништву буду сви вјерски објекти који представљају културну баштину, а били су имовина Црне Горе прије 1918. године.

Митрополија црногорско-приморска СПЦ противила се првој верзији закона, наглашавајући да се њоме отвара простор за одузимање црквене имовине.

Влада је након тога закон вратила на додатне консултације, између осталих, и с Венецијанском комисијом.

"Утврђени приједлог гарантује пуну слободу вјероисповијести свим вјерницима и равноправан положај свих вјерских заједница у Црној Гори, као и пуну слободу увјерења свим оним грађанима који нису вјерници", рекли су из Влади Црне Горе након сједнице одржане прошлог четвртка.

Митрополија црногорско-приморска у међувремену је покренула потписивање петиције за одбацивање Приједлога закона о слободи вјероисповијести који, како истичу из СПЦ, представља "основ за отимање црквене имовине од стране државе".

Петицију је потписало више од 100.000 грађана Црне Горе.

Епархије СПЦ које дјелују на територији Црне Горе најавиле су да ће 21. децембра у Никшићу одржати Велики народни сабор испред цркве Светог Василија Острошког како би "још једном скренули пажњу домаћој и страној јавности на неправду којој су изложени".

Из Владе Црне Горе образложено је да се приједлогом закона о слободи вјеросиповијести утврђује имовинска права државе над вјерским објектима који представљају културну баштину Црне Горе, која је кроз вијекове грађена и стицана од јавних прихода државе.

Приједлогом закона је прописано да ће државна имовина бити сви вјерски објекти који представљају културну баштину, а који су били имовина државе Црне Горе прије губитка њене независности 1918. године и који касније нису на одговарајући правни начин прешли у својину неке вјерске заједнице.

"Међутим, ако било која вјерска заједница располаже доказима да је на основу важећих прописа постала власник неке имовине, држава ће то признати и поштовати. Свако спорење у вези са власништвом над вјерском имовином биће рјешавано пред надлежним судом, као и сваки други имовински спор, у складу с важећим законима у Црној Гори", наведено је из Владе.